Matouš 10
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A svolav k sobě dvanácte učedlníků svých, dal jim moc nad duchy nečistými, aby je vymítali, a aby uzdravovali všelikou nemoc, i všeliký neduh.
1И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.
2Dvanácti pak apoštolů jména jsou tato: První Šimon, jenž slove Petr, a Ondřej bratr jeho, Jakub Zebedeův a Jan bratr jeho,
2А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;
3Filip a Bartoloměj, Tomáš a Matouš, jenž byl celný, Jakub Alfeův a Lebbeus, přijmím Thaddeus,
3Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;
4Šimon Kananitský a Jidáš Iškariotský, kterýž i zradil ho.
4Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.
5Těch dvanácte poslal Ježíš, přikazuje jim, řka: Na cestu pohanů nechoďte, a do měst Samaritánských nevcházejte.
5Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.
6Ale raději jděte k ovcem zahynulým z domu Izraelského.
6Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
7Jdouce pak, kažte, řkouce: Že se přiblížilo království nebeské.
7А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.
8Nemocné uzdravujte, malomocné čisťte, mrtvé křeste, ďábelství vymítejte; darmo jste vzali, darmo dejte.
8Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.
9Neshromažďujte zlata ani stříbra, ani peněz v opascích vašich mívejte,
9Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,
10Ani mošny na cestě, ani dvou sukní, ani obuvi, ani hůlky; hodenť jest zajisté dělník pokrmu svého.
10ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.
11A do kteréhožkoli města neb městečka vešli byste, vzeptejte se, kdo by v něm hodný byl, a tu pobuďte, až byste i vyšli odtud.
11А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.
12A vcházejíce do domu, pozdravtež ho.
12А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.
13A jestližeť bude dům ten hodný, pokoj váš přijdiž naň; pakliť by nebyl hodný, pokoj váš navratiž se k vám.
13И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.
14A kdožkoli nepřijal by vás, a neuposlechl by řečí vašich, vyjdouce ven z domu neb z města toho, vyraztež prach z noh vašich.
14А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.
15Amen pravím vám: Lehčeji bude zemi Sodomských a Gomorských v den soudný nežli městu tomu.
15Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.
16Aj, já posílám vás jako ovce mezi vlky; protož buďte opatrní jako hadové, a sprostní jako holubice.
16Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.
17Vystříhejtež se pak lidí; nebť vás vydávati budou do sněmů, a v školách svých budou vás bičovati.
17А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.
18Ano i před vladaře i před krále vedeni budete pro mne, na svědectví jim, i těm národům.
18И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.
19Kdyžť pak vás vydadí, nebuďtež pečliví, kterak aneb co byste mluvili; dánoť bude zajisté vám v tu hodinu, co budete míti mluviti.
19А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
20Nebo ne vy jste, jenž mluvíte, ale duch Otce vašeho, jenž mluví v vás.
20Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.
21Vydáť pak bratr bratra na smrt, i otec syna, a povstanouť dítky proti rodičům, a zmordují je.
21А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.
22A budete v nenávisti všechněm pro jméno mé, ale kdož setrvá až do konce, tenť spasen bude.
22И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.
23Když se pak vám budou protiviti v tom městě, utecte do jiného. Amen zajisté pravím vám, nezchodíte měst Izraelských, ažť přijde Syn člověka.
23А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.
24Neníť učedlník nad mistra, ani služebník nad pána svého.
24Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.
25Dostiť jest učedlníku, aby byl jako mistr jeho, a služebník jako pán jeho. Poněvadž jsou hospodáře Belzebubem nazývali, čím pak více domácí jeho?
25Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?
26Protož nebojte se jich; nebť není nic skrytého, což by nemělo býti zjeveno, ani co tajného, ješto by nemělo zvědíno býti.
26Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
27Což vám pravím ve tmách, pravte na světle, a co v uši slyšíte, hlásejte na domích.
27Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.
28A nebojte se těch, kteříž zabíjejí tělo, ale duše nemohou zabíti; než bojte se raději toho, kterýž může i duši i tělo zatratiti v pekelném ohni.
28И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.
29Zdaliž neprodávají dvou vrabců za malý peníz? a jeden z nich nepadá na zem bez vůle Otce vašeho.
29Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.
30Vaši pak i vlasové na hlavě všickni sečteni jsou.
30А вама је и коса на глави сва избројана.
31Protož nebojte se, mnohých vrabců dražší jste vy.
31Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
32Kdožkoli tedy vyzná mne před lidmi, vyznámť i já jej před Otcem svým, jenž jest v nebesích.
32А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
33Ale kdož by mne zapřel před lidmi, zapřímť ho i já před Otcem svým, kterýž jest v nebesích.
33А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
34Nedomnívejte se, že bych přišel pokoj dáti na zemi. Nepřišelť jsem, abych pokoj uvedl, ale meč.
34Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35Přišelť jsem zajisté, abych rozdělil člověka proti otci jeho, a dceru proti mateři její, a nevěstu proti svegruši její.
35Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:
36A nepřátelé člověka budou domácí jeho.
36И непријатељи човеку постаће домашњи његови.
37Kdo miluje otce neb matku více nežli mne, neníť mne hoden; a kdož miluje syna nebo dceru více nežli mne, neníť mne hoden.
37Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38A kdož nebéře kříže svého a nenásleduje mne, neníť mne hoden.
38И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
39Kdož nalezne duši svou, ztratíť ji; a kdo by ztratil duši svou pro mne, nalezneť ji.
39Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
40Kdož vás přijímá, mneť přijímá; a kdo mne přijímá, přijímáť toho, kterýž mne poslal.
40Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.
41Kdo přijímá proroka ve jménu proroka, odplatu proroka vezme; a kdož přijímá spravedlivého ve jménu spravedlivého, odplatu spravedlivého vezme.
41Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
42A kdož by koli dal jednomu z těchto nejmenších číši vody studené k nápoji, toliko ve jménu učedlníka, zajisté pravím vám, neztratíť odplaty své.
42И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.