Јеремија 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
1Походите по улицам Иерусалима, и посмотрите, и разведайте, и поищите на площадях его, не найдете ли человека, нет ли соблюдающего правду, ищущего истины? Я пощадил бы Иерусалим.
2Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.
2Хотя и говорят они: “жив Господь!”, но клянутся ложно.
3Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
3О, Господи! очи Твои не к истине ли обращены? Ты поражаешь их, а они не чувствуют боли; Ты истребляешь их, а они не хотят принять вразумления; лица свои сделали они крепче камня, не хотят обратиться.
4И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.
4И сказал я сам в себе: это, может быть, бедняки; они глупы, потому что не знают пути Господня, закона Бога своего;
5Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
5пойду я к знатным и поговорю с ними, ибо они знают путь Господень, закон Бога своего. Но и они все сокрушили ярмо, расторгли узы.
6За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.
6За то поразит их лев из леса, волк пустынный опустошит их, барс будет подстерегать у городов их: кто выйдет из них, будет растерзан; ибо умножились преступления их, усилились отступничества их.
7Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.
7Как же Мне простить тебя за это? Сыновья твои оставили Меня и клянутся теми, которые не боги. Я насыщал их, а они прелюбодействовали и толпами ходили в домы блудниц.
8Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.
8Это откормленные кони: каждый из них ржет на жену другого.
9За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
9Неужели Я не накажу за это? говорит Господь; и не отмстит ли душа Моя такому народу, как этот?
10Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.
10Восходите на стены его и разрушайте, но не до конца; уничтожьте зубцы их, потому что они не Господни;
11Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
11ибо дом Израилев и дом Иудин поступили со Мною очень вероломно, говорит Господь:
12Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.
12они солгали на Господа и сказали: “нет Его, и беда не придет на нас, и мы не увидим ни меча, ни голода.
13А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.
13И пророки станут ветром, и слова Господня нет в них; над ними самими пусть это будет”.
14Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
14Посему так говорит Господь Бог Саваоф: за то, что вы говорите такие слова, вот, Я сделаю слова Мои в устах твоих огнем, а этот народ - дровами, и этот огонь пожрет их.
15Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;
15Вот, Я приведу на вас, дом Израилев, народ издалека, говорит Господь, народ сильный, народ древний, народ, которого языка ты не знаешь, и не будешь понимать, что он говорит.
16Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.
16Колчан его - как открытый гроб; все они люди храбрые.
17И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
17И съедят они жатву твою и хлеб твой, съедят сыновей твоих и дочерей твоих, съедят овец твоих и волов твоих, съедят виноград твой и смоквы твои; разрушат мечом укрепленные города твои, на которые ты надеешься.
18Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.
18Но и в те дни, говорит Господь, не истреблю вас до конца.
19Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
19И если вы скажете: “за что Господь, Бог наш, делает нам все это?”, то отвечай: так как вы оставили Меня и служили чужим богам в земле своей, то будете служить чужим в земле не вашей.
20Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:
20Объявите это в доме Иакова и возвестите в Иудее, говоря:
21Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.
21выслушай это, народ глупый и неразумный, у которого есть глаза, а не видит, у которого есть уши, а не слышит:
22Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.
22Меня ли вы не боитесь, говорит Господь, предо Мною ли не трепещете? Я положил песок границею морю, вечным пределом, которого не перейдет; и хотя волны его устремляются, но превозмочь не могут; хотя они бушуют, но переступить его не могут.
23Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.
23А у народа сего сердце буйное и мятежное; они отступили и пошли;
24Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.
24и не сказали в сердце своем: “убоимся Господа Бога нашего, Который дает нам дождь ранний и поздний в свое время, хранит для нас седмицы, назначенные для жатвы”.
25Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.
25Беззакония ваши отвратили это, и грехи ваши удалили от вас это доброе.
26Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
26Ибо между народом Моим находятся нечестивые: сторожат, как птицеловы, припадают к земле, ставят ловушки и уловляют людей.
27Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.
27Как клетка, наполненная птицами, домы их полны обмана; чрез это они и возвысились и разбогатели,
28Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
28сделались тучны, жирны, переступили даже всякую меру во зле, не разбирают судебных дел, дел сирот; благоденствуют, и справедливому делу нищих не дают суда.
29Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
29Неужели Я не накажу за это? говорит Господь; и не отмстит ли душа Моя такому народу, как этот?
30Чудо и страхота бива у земљи.
30Изумительное и ужасное совершается в сей земле:
31Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?
31пророки пророчествуют ложь, и священники господствуют при посредстве их, и народ Мой любит это. Что же вы будете делать после всего этого?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.