Псалми 10

1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.

5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”

12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.