Јеремија 50
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка.
1Verbum quod locutus est Dominus de Babylone et de terra Chaldæorum, in manu Jeremiæ prophetæ.
2Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: Узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови.
2[Annuntiate in gentibus, et auditum facite: levate signum, prædicate, et nolite celare: dicite: Capta est Babylon, confusus est Bel, victus est Merodach, confusa sunt sculptilia ejus, superata sunt idola eorum.
3Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи.
3Quoniam ascendit contra eam gens ab aquilone, quæ ponet terram ejus in solitudinem, et non erit qui habitet in ea ab homine usque ad pecus: et moti sunt, et abierunt.
4У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог.
4In diebus illis, et in tempore illo, ait Dominus, venient filii Israël ipsi et filii Juda simul: ambulantes et flentes properabunt, et Dominum Deum suum quærent:
5Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља.
5in Sion interrogabunt viam, huc facies eorum: venient, et apponentur ad Dominum fœdere sempiterno, quod nulla oblivione delebitur.
6Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.
6Grex perditus factus est populus meus: pastores eorum seduxerunt eos, feceruntque vagari in montibus: de monte in collem transierunt; obliti sunt cubilis sui.
7Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових.
7Omnes qui invenerunt comederunt eos, et hostes eorum dixerunt: Non peccavimus: pro eo quod peccaverunt Domino decori justitiæ, et exspectationi patrum eorum Domino.
8Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом.
8Recedite de medio Babylonis, et de terra Chaldæorum egredimini, et estote quasi hædi ante gregem.
9Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне.
9Quoniam ecce ego suscito, et adducam in Babylonem congregationem gentium magnarum de terra aquilonis, et præparabuntur adversus eam, et inde capietur: sagitta ejus quasi viri fortis interfectoris: non revertetur vacua.
10И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ.
10Et erit Chaldæa in prædam: omnes vastantes eam replebuntur, ait Dominus.
11Јер се веселисте, јер се радовасте пленећи моје наследство; јер беснесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи.
11Quoniam exsultatis, et magna loquimini, diripientes hæreditatem meam: quoniam effusi estis sicut vituli super herbam, et mugistis sicut tauri:
12Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постиде се; ево биће последња међу народима, пустиња, земља сува и пустош.
12confusa est mater vestra nimis, et adæquata pulveri, quæ genuit vos: ecce novissima erit in gentibus, deserta, invia, et arens.
13Од гнева Господњег неће се у њој живети, него ће сва опустети; ко год прође мимо Вавилон, чудиће се и звиждаће ради свих рана његових.
13Ab ira Domini non habitabitur, sed redigetur tota in solitudinem: omnis qui transibit per Babylonem stupebit, et sibilabit super universis plagis ejus.
14Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стрељајте га, не жалите стрела; јер је сагрешио Господу.
14Præparamini contra Babylonem per circuitum, omnes qui tenditis arcum: debellate eam, non parcatis jaculis, quia Domino peccavit.
15Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња, осветите му се; како је чинио, онако му чините.
15Clamate adversus eam, ubique dedit manum: ceciderunt fundamenta ejus, destructi sunt muri ejus, quoniam ultio Domini est: ultionem accipite de ea: sicut fecit, facite ei.
16Истребите из Вавилона сејача и оног који маше српом о жетви; од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу, и сваки у своју земљу нека бежи.
16Disperdite satorem de Babylone, et tenentem falcem in tempore messis: a facie gladii columbæ unusquisque ad populum suum convertetur, et singuli ad terram suam fugient.
17Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски.
17Grex dispersus Israël: leones ejecerunt eum. Primus comedit eum rex Assur: iste novissimus exossavit eum Nabuchodonosor rex Babylonis.
18Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског.
18Propterea hæc dicit Dominus exercituum, Deus Israël: Ecce ego visitabo regem Babylonis et terram ejus, sicut visitavi regem Assur:
19И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова.
19et reducam Israël ad habitaculum suum: et pascetur Carmelum et Basan, et in monte Ephraim et Galaad saturabitur anima ejus.
20У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.
20In diebus illis, et in tempore illo, ait Dominus, quæretur iniquitas Israël, et non erit, et peccatum Juda, et non invenietur: quoniam propitius ero eis quos reliquero.
21Изиђи на земљу мератијамску и на становнике фекодске; затри и истреби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповедим.
21Super terram dominantium ascende, et super habitatores ejus visita: dissipa, et interfice quæ post eos sunt, ait Dominus, et fac juxta omnia quæ præcepi tibi.
22Вика је убојна у земљи и полом велик.
22Vox belli in terra, et contritio magna.
23Како се сломи и скрши маљ целе земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?
23Quomodo confractus est et contritus malleus universæ terræ? quomodo versa est in desertum Babylon in gentibus?
24Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом.
24Illaqueavi te, et capta es, Babylon, et nesciebas: inventa es et apprehensa, quoniam Dominum provocasti.
25Господ отвори ризницу своју и извади оружје гнева свог; јер је то дело Господа Господа над војскама у земљи халдејској.
25Aperuit Dominus thesaurum suum, et protulit vasa iræ suæ, quoniam opus est Domino Deo exercituum, in terra Chaldæorum.
26Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њене; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка.
26Venite ad eam ab extremis finibus; aperite ut exeant qui conculcent eam: tollite de via lapides, et redigite in acervos: et interficite eam, nec sit quidquam reliquum.
27Покољите мачем све теоце њене, нека сиђу на заклање; тешко њима! Јер дође дан њихов, време похођења њиховог.
27Dissipate universos fortes ejus: descendant in occisionem: væ eis, quia venit dies eorum, tempus visitationis eorum !
28Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог.
28Vox fugientium, et eorum qui evaserunt de terra Babylonis, ut annuntient in Sion ultionem Domini Dei nostri, ultionem templi ejus.
29Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом.
29Annuntiate in Babylonem plurimis, omnibus qui tendunt arcum: consistite adversus eam per gyrum, et nullus evadat: reddite ei secundum opus suum: juxta omnia quæ fecit, facite illi, quia contra Dominum erecta est, adversum Sanctum Israël.
30Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.
30Idcirco cadent juvenes ejus in plateis ejus, et omnes viri bellatores ejus conticescent in die illa, ait Dominus.
31Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, време да те походим.
31Ecce ego ad te, superbe ! dicit Dominus Deus exercituum: quia venit dies tuus, tempus visitationis tuæ.
32Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовим, и спалиће сву околину његову.
32Et cadet superbus, et corruet, et non erit qui suscitet eum: et succendam ignem in urbibus ejus, et devorabit omnia in circuitu ejus.
33Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте.
33Hæc dicit Dominus exercituum: Calumniam sustinent filii Israël, et filii Juda simul: omnes qui ceperunt eos, tenent: nolunt dimittere eos.
34Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.
34Redemptor eorum fortis, Dominus exercituum nomen ejus: judicio defendet causam eorum, ut exterreat terram, et commoveat habitatores Babylonis.
35Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове.
35Gladius ad Chaldæos, ait Dominus, et ad habitatores Babylonis, et ad principes, et ad sapientes ejus.
36Мач на лаже његове, и полудеће; мач на јунаке његове, и препашће се.
36Gladius ad divinos ejus, qui stulti erunt: gladius ad fortes illius, qui timebunt.
37Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се.
37Gladius ad equos ejus, et ad currus ejus, et ad omne vulgus quod est in medio ejus: et erunt quasi mulieres: gladius ad thesauros ejus, qui diripientur.
38Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажних богова лудују.
38Siccitas super aquas ejus erit, et arescent, quia terra sculptilium est, et in portentis gloriantur.
39Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада.
39Propterea habitabunt dracones cum faunis ficariis, et habitabunt in ea struthiones: et non inhabitabitur ultra usque in sempiternum, nec exstruetur usque ad generationem et generationem.
40Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји.
40Sicut subvertit Dominus Sodomam et Gomorrham, et vicinas ejus, ait Dominus, non habitabit ibi vir, et non incolet eam filius hominis.
41Ево, народ ће доћи са севера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.
41Ecce populus venit ab aquilone, et gens magna, et reges multi consurgent a finibus terræ.
42Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњима, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери вавилонска.
42Arcum et scutum apprehendent: crudeles sunt, et immisericordes: vox eorum quasi mare sonabit, et super equos ascendent, sicut vir paratus ad prælium contra te, filia Babylon.
43Цар вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу.
43Audivit rex Babylonis famam eorum, et dissolutæ sunt manus ejus: angustia apprehendit eum, dolor quasi parturientem.
44Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?
44Ecce quasi leo ascendet, de superbia Jordanis ad pulchritudinem robustam, quia subito currere faciam eum ad illam. Et quis erit electus, quem præponam ei? quis est enim similis mei? et quis sustinebit me? et quis est iste pastor, qui resistat vultui meo?
45Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.
45Propterea audite consilium Domini quod mente concepit adversum Babylonem, et cogitationes ejus quas cogitavit super terram Chaldæorum: nisi detraxerint eos parvuli gregum, nisi dissipatum fuerit cum ipsis habitaculum eorum.
46Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.
46A voce captivitatis Babylonis commota est terra, et clamor inter gentes auditus est.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.