Судије 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.
1И пришел Ангел Господень из Галгала в Бохим и в Вефиль и к дому Израилеву и сказал им: так говорит Господь: Я вывел вас из Египта и ввел вас в землю, о которой клялся отцам вашим дать вам, и сказал Я: “не нарушу завета Моего с вами вовек;
2А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?
2и вы не вступайте в союз с жителями земли сей; богам их не поклоняйтесь, изваяния их разбейте, жертвенники их разрушьте”. Но вы не послушали гласа Моего. Что вы это сделали?
3Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.
3И потому говорю Я: не стану уже переселять людей сих, которых Я хотел изгнать, не изгоню их от вас, и будут они вам петлею, и боги их будут для вас сетью.
4А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.
4Когда Ангел Господень сказал слова сии всем сынам Израилевым, то народ поднял громкий вопль и заплакал.
5Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.
5От сего и называют то место Бохим. Там принесли они жертву Господу.
6А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.
6Когда Иисус распустил народ, и пошли сыны Израилевы, каждый в свой дом и каждый в свой удел, чтобы получить в наследие землю,
7И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.
7тогда народ служил Господу во все дни Иисуса и во все дни старейшин, которых жизнь продлилась после Иисуса и которые видели все великие дела Господни, какие Он сделал Израилю.
8Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.
8Но когда умер Иисус, сын Навин, раб Господень, будучи ста десяти лет,
9И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.
9и похоронили его в пределе удела его в Фамнаф-Сараи, на гор Ефремовой, на север от горы Гааша;
10И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.
10и когда весь народ оный отошел к отцам своим, и восстал после них другой род, который не знал Господа и дел Его, какие Он делал Израилю,
11И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.
11тогда сыны Израилевы стали делать злое пред очами Господа и стали служить Ваалам;
12И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.
12оставили Господа Бога отцов своих, Который вывел их из земли Египетской, и обратились к другим богам, богам народов, окружавших их, и стали поклоняться им, и раздражили Господа;
13И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.
13оставили Господа и стали служить Ваалу и Астартам.
14И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.
14И воспылал гнев Господень на Израиля, и предал их в руки грабителей, и грабили их; и предал их в руки врагов, окружавших их, и не могли уже устоять пред врагами своими.
15Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.
15Куда они ни пойдут, рука Господня везде была им во зло, как говорил им Господь и как клялся им Господь. И им было весьма тесно.
16Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.
16И воздвигал им Господь судей, которые спасали их от рук грабителей их;
17Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.
17но и судей они не слушали, а ходили блудно вслед других богов и поклонялись им и раздражали Господа, скоро уклонялись от пути, коим ходили отцы их, повинуясь заповедям Господним. Они так не делали.
18И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.
18Когда Господь воздвигал им судей, то Сам Господь был с судьею и спасал их от врагов их во все дни судьи: ибо жалел их Господь, слыша стон их от угнетавших и притеснявших их.
19А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.
19Но как скоро умирал судья, они опять делали хуже отцов своих, уклоняясь к другим богам, служа им и поклоняясь им. Не отставали от дел своих и не отступали от строптивого пути своего.
20Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,
20И воспылал гнев Господень на Израиля, и сказал Он: за то, что народ сей преступает завет Мой, который Я поставил с отцами их, и не слушает гласа Моего,
21ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,
21и Я не стану уже изгонять от них ни одного из тех народов, которых оставил Иисус, сын Навин, на земле, когда умирал,
22да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.
22чтобы искушать ими Израиля: станут ли они держаться пути Господня и ходить по нему, как держались отцы их, или нет?
23И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.
23И оставил Господь народы сии и не изгнал их вскоре и не предал их в руки Иисуса.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.