Псалми 105
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)
1Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
1اِحْمَدُوا ٱلرَّبَّ. ٱدْعُوا بِٱسْمِهِ. عَرِّفُوا بَيْنَ ٱلْأُمَمِ بِأَعْمَالِهِ.
2Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
2غَنُّوا لَهُ. رَنِّمُوا لَهُ. أَنْشِدُوا بِكُلِّ عَجَائِبِهِ.
3Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
3ٱفْتَخِرُوا بِٱسْمِهِ ٱلْقُدُّوسِ. لِتَفْرَحْ قُلُوبُ ٱلَّذِينَ يَلْتَمِسُونَ ٱلرَّبَّ.
4Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
4اُطْلُبُوا ٱلرَّبَّ وَقُدْرَتَهُ. ٱلْتَمِسُوا وَجْهَهُ دَائِمًا.
5Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
5ٱذْكُرُوا عَجَائِبَهُ ٱلَّتِي صَنَعَ، آيَاتِهِ وَأَحْكَامَ فِيهِ،
6Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
6يَا ذُرِّيَّةَ إِبْراهِيمَ عَبْدِهِ، يَا بَنِي يَعْقُوبَ مُخْتَارِيهِ.
7Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
7هُوَ ٱلرَّبُّ إِلَهُنَا فِي كُلِّ ٱلْأَرْضِ أَحْكَامُهُ.
8Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
8ذَكَرَ إِلَى ٱلدَّهْرِ عَهْدَهُ، كَلَامًا أَوْصَى بِهِ إِلَى أَلْفِ دَوْرٍ،
9Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
9ٱلَّذِي عَاهَدَ بِهِ إِبْراهِيمَ، وَقَسَمَهُ لِإِسْحاقَ،
10То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
10فَثَبَّتَهُ لِيَعْقُوبَ فَرِيضَةً، وَلِإِسْرَائِيلَ عَهْدًا أَبَدِيًّا،
11Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
11قَائِلًا: «لَكَ أُعْطِي أَرْضَ كَنْعَانَ حَبْلَ مِيرَاثِكُمْ».
12Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
12إِذْ كَانُوا عَدَدًا يُحْصَى، قَلِيلِينَ وَغُرَبَاءَ فِيهَا.
13Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
13ذَهَبُوا مِنْ أُمَّةٍ إِلَى أُمَّةٍ، مِنْ مَمْلَكَةٍ إِلَى شَعْبٍ آخَرَ.
14Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
14فَلَمْ يَدَعْ إِنْسَانًا يَظْلِمُهُمْ، بَلْ وَبَّخَ مُلُوكًا مِنْ أَجْلِهِمْ،
15„Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.”
15قَائِلًا: «لَا تَمَسُّوا مُسَحَائِي، وَلَا تُسِيئُوا إِلَى أَنْبِيَائِي».
16И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
16دَعَا بِٱلْجُوعِ عَلَى ٱلْأَرْضِ. كَسَرَ قِوَامَ ٱلْخُبْزِ كُلَّهُ.
17Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
17أَرْسَلَ أَمَامَهُمْ رَجُلًا. بِيعَ يُوسُفُ عَبْدًا.
18Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
18آذَوْا بِٱلْقَيْدِ رِجْلَيْهِ. فِي ٱلْحَدِيدِ دَخَلَتْ نَفْسُهُ،
19Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
19إِلَى وَقْتِ مَجِيءِ كَلِمَتِهِ. قَوْلُ ٱلرَّبِّ ٱمْتَحَنَهُ.
20Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
20أَرْسَلَ ٱلْمَلِكُ فَحَلَّهُ. أَرْسَلَ سُلْطَانُ ٱلشَّعْبِ فَأَطْلَقَهُ.
21Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
21أَقَامَهُ سَيِّدًا عَلَى بَيْتِهِ، وَمُسَلَّطًا عَلَى كُلِّ مُلْكِهِ،
22Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
22لِيَأْسُرَ رُؤَسَاءَهُ حَسَبَ إِرَادَتِهِ وَيُعَلِّمَ مَشَايِخَهُ حِكْمَةً.
23Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
23فَجَاءَ إِسْرَائِيلُ إِلَى مِصْرَ، وَيَعْقُوبُ تَغَرَّبَ فِي أَرْضِ حَامٍ.
24И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
24جَعَلَ شَعْبَهُ مُثْمِرًا جِدًّا، وَأَعَزَّهُ عَلَى أَعْدَائِهِ.
25Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
25حَوَّلَ قُلُوبَهُمْ لِيُبْغِضُوا شَعْبَهُ، لِيَحْتَالُوا عَلَى عَبِيدِهِ.
26Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
26أَرْسَلَ مُوسَى عَبْدَهُ وَهارُونَ ٱلَّذِي ٱخْتَارَهُ.
27Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
27أَقَامَا بَيْنَهُمْ كَلَامَ آيَاتِهِ، وَعَجَائِبَ فِي أَرْضِ حَامٍ.
28Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
28أَرْسَلَ ظُلْمَةً فَأَظْلَمَتْ، وَلَمْ يَعْصَوْا كَلَامَهُ.
29Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
29حَوَّلَ مِيَاهَهُمْ إِلَى دَمٍ وَقَتَلَ أَسْمَاكَهُمْ.
30Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
30أَفَاضَتْ أَرْضُهُمْ ضَفَادِعَ حَتَّى فِي مَخَادِعِ مُلُوكِهِمْ.
31Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
31أَمَرَ فَجَاءَ ٱلذُّبَّانُ وَٱلْبَعُوضُ فِي كُلِّ تُخُومِهِمْ.
32Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
32جَعَلَ أَمْطَارَهُمْ بَرَدًا وَنَارًا مُلْتَهِبَةً فِي أَرْضِهِمْ.
33И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
33ضَرَبَ كُرُومَهُمْ وَتِينَهُمْ، وَكَسَّرَ كُلَّ أَشْجَارِ تُخُومِهِمْ.
34Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
34أَمَرَ فَجَاءَ ٱلْجَرَادُ وَغَوْغَاءُ بِلَا عَدَدٍ،
35И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
35فَأَكَلَ كُلَّ عُشْبٍ فِي بِلَادِهِمْ، وَأَكَلَ أَثْمَارَ أَرْضِهِمْ.
36И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
36قَتَلَ كُلَّ بِكْرٍ فِي أَرْضِهِمْ، أَوَائِلَ كُلِّ قُوَّتِهِمْ.
37Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
37فَأَخْرَجَهُمْ بِفِضَّةٍ وَذَهَبٍ، وَلَمْ يَكُنْ فِي أَسْبَاطِهِمْ عَاثِرٌ.
38Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
38فَرِحَتْ مِصْرُ بِخُرُوجِهِمْ، لِأَنَّ رُعْبَهُمْ سَقَطَ عَلَيْهِمْ.
39Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
39بَسَطَ سَحَابًا سَجْفًا، وَنَارًا لِتُضِيءَ ٱللَّيْلَ.
40Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
40سَأَلُوا فَأَتَاهُمْ بِٱلسَّلْوَى، وَخُبْزَ ٱلسَّمَاءِ أَشْبَعَهُمْ.
41Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
41شَقَّ ٱلصَّخْرَةَ فَٱنْفَجَرَتِ ٱلْمِيَاهُ. جَرَتْ فِي ٱلْيَابِسَةِ نَهْرًا.
42Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
42لِأَنَّهُ ذَكَرَ كَلِمَةَ قُدْسِهِ مَعَ إِبْراهِيمَ عَبْدِهِ،
43И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
43فَأَخْرَجَ شَعْبَهُ بِٱبْتِهَاجٍ، وَمُخْتَارِيهِ بِتَرَنُّمٍ.
44И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
44وَأَعْطَاهُمْ أَرَاضِيَ ٱلْأُمَمِ، وَتَعَبَ ٱلشُّعُوبِ وَرِثُوهُ،
45Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
45لِكَيْ يَحْفَظُوا فَرَائِضَهُ وَيُطِيعُوا شَرَائِعَهُ. هَلِّلُويَا.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.