4. Мојсијева 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
1民は主の耳に不平を漏らした。主がそれを聞かれると御怒りが燃え上がり、主の火が彼らの間で燃えて、宿営の外れを焼き尽くした。
2Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
2民がモーセに叫び求めると、モーセは主に祈り、火は鎮まった。
3И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
3主の火が彼らの間で燃えたため、その場所はタベラと呼ばれた。
4А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
4彼らの中にいた寄り集まりの者たちは激しい欲望に駆られ、イスラエルの子らも再び泣き出して言った。「だれが私たちに肉を食べさせてくれるのか。
5Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
5私たちはエジプトでただで食べていた魚、きゅうり、すいか、にら、玉ねぎ、にんにくを思い出す。
6А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
6しかし今、食欲はすっかり失せてしまった。目に入るのは、このマナだけだ。」
7А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
7マナはコリアンダーの種のようで、その色はブデリウムのようであった。
8И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
8民は歩き回ってそれを集め、ひき臼でひくか、鉢でつき、鍋で煮て、平たい菓子を作った。その味は新鮮な油のようであった。
9И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
9夜、宿営に露が降りるとき、マナもその上に降った。
10И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
10モーセは、民が氏族ごとに、それぞれ天幕の入口で泣いているのを聞いた。主の御怒りは激しく燃え上がり、モーセも心を痛めた。
11Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
11モーセは主に言った。「なぜ、しもべをこれほど苦しめられるのですか。なぜ私を顧みず、この民すべての重荷を負わせられるのですか。
12Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
12私がこの民すべてを身ごもり、産んだのでしょうか。それなのに、あなたは私に、『乳母が乳飲み子を抱くように、彼らを胸に抱き、父祖たちに誓った地へ連れて行け』と言われるのですか。
13Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
13どこから、この民すべてに与える肉を得られるでしょう。彼らは私の前で泣き、『肉を与えて食べさせてくれ』と言うのです。
14Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
14私一人では、このすべての民を背負うことはできません。私には重すぎるからです。
15Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
15このように扱われるのなら、どうか今すぐ私を殺してください。私を顧みてくださるなら、これ以上、私の惨めさを見せないでください。」
16А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
16主はモーセに言われた。「イスラエルの長老たちの中から、民の長老、役人であるとあなたが認める者を七十人集めなさい。会見の天幕に連れて来て、そこであなたとともに立たせなさい。
17Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
17わたしはそこに降り、あなたと語る。あなたにある霊を分けて彼らに与える。彼らはあなたとともに民の重荷を担い、あなたが一人で担わなくてもよいようにする。
18А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
18民に言いなさい。『明日に備えて身を聖別しなさい。あなたがたは肉を食べる。あなたがたが主の耳に泣き声を届かせ、「だれが肉を食べさせてくれるのか。エジプトにいたときは良かった」と言ったからである。主はあなたがたに肉を与え、あなたがたは食べる。
19Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
19あなたがたは一日、二日、五日、十日、あるいは二十日だけ食べるのではない。
20него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
20丸一か月の間、それがあなたがたの鼻からあふれ出て、嫌になるまで食べる。あなたがたが、自分たちの間にいる主を拒み、主の御前で泣いて、「なぜ私たちはエジプトから出てきたのだろうか」と言ったからである。』」
21А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
21モーセは言った。「私と一緒にいる民は、徒歩の男だけで六十万人です。それなのに、あなたは『彼らに肉を与え、丸一か月の間食べさせる』と言われます。
22Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
22彼らに十分なように、羊や牛の群れを屠るというのでしょうか。あるいは、彼らに十分なように、海の魚をすべて集めるというのでしょうか。」
23А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.
23主はモーセに言われた。「主の手が短いとでもいうのか。わたしの言葉が実現するかどうか、今にわかる。」
24И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.
24モーセは外に出て、主の言葉を民に告げた。彼は民の長老たちの中から七十人を集め、彼らを天幕の周りに立たせた。
25И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.
25主は雲の中に降り、モーセに語られた。そしてモーセにある霊を分けて、七十人の長老たちに与えた。霊が彼らの上にとどまると、彼らは預言した。しかし、その後は預言しなかった。
26А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.
26しかし、二人の者が宿営に残っていた。一人の名はエルダド、もう一人の名はメダドであった。霊が彼らの上にとどまった。彼らも登録された者たちであったが、天幕には出て行かず、宿営の中で預言した。
27И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.
27若者が走って来てモーセに告げた。「エルダドとメダドが宿営の中で預言しています!」
28А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.
28モーセの従者で、若いころから仕えていたヌンの子ヨシュアが言った。「わが主モーセよ、彼らをやめさせてください!」
29А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
29モーセは答えた。「あなたは私のためにねたんでいるのか。主の民がみな預言者となり、主が霊を彼らの上に置いてくださればよいのに!」
30Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.
30そしてモーセとイスラエルの長老たちは宿営に戻った。
31Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.
31さて、主のもとから風が起こり、海からうずらを運んで来て宿営の周りに落とした。それは宿営のこちら側にも向こう側にも一日の道のりほど広がり、地面から約二キュビトの高さに及んだ。
32И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.
32民はその日一日中、またその夜も、そして次の日も一日中起き出して、うずらを集めた。最も少なく集めた者でも十ホメル を集めた。彼らはそれを自分たちのために宿営の周り一面に広げた。
33Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.
33肉がまだ彼らの歯の間にあり、噛み砕かれる前に、主の怒りが民に向かって燃え上がり、主は非常に大きな疫病で民を打たれた。
34И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.
34その場所の名はキブロト・ハタアワ と呼ばれた。そこで彼らは欲望に駆られた民を葬ったからである。
35И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.
35民はキブロト・ハタアワからハツェロトへ旅立ち、ハツェロトにとどまった。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.