2. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А ово су закони које ћеш им поставити:
1Tito jsou pak soudové, kteréž jim předložíš:
2Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
2Jestliže koupíš k službě Žida, šest let sloužiti bude, a sedmého odejde svobodný darmo.
3Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
3Přišel-li by sám toliko, sám také odejde; pakli měl ženu, vyjde s ním i žena jeho.
4Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.
4Jestliže pán jeho dá mu ženu, a ona zrodí jemu syny neb dcery: žena ta i děti její budou pána jeho, on pak sám toliko odejde.
5Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,
5Pakli by řekl služebník: Miluji pána svého, manželku svou a syny své, nevyjdu svobodný:
6онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.
6Tedy postaví ho pán jeho před soudci, a přivede ho ke dveřím neb k veřeji, a probodne pán jeho ucho jemu špicí; i zůstaneť služebníkem jeho na věky.
7Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
7Když by pak prodal někdo dceru svou, aby byla děvkou, nevyjdeť tak, jako vycházejí služebníci.
8Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.
8Nelíbila-li by se pánu svému, kterýž jí sobě ještě nezasnoubil, dopustí ji vyplatiti. Lidu cizímu nebude míti práva prodati ji, poněvadž zhřešil proti ní.
9Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.
9Pakli by synu svému ji zasnoubil, učiníť jí tak, jakž obyčej jest činiti dcerám.
10Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.
10A dal-li by mu jinou, z stravy její, oděvu jejího, a přívětivosti manželské nic této neujme.
11Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
11Neudělal-li by nic z toho trojího, vyjde darmo bez stříbra.
12Ко удари човека, те умре, да се погуби.
12Kdo by ubil člověka, až by od toho umřel, smrtí umře.
13Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
13Když by pak neukládal o bezživotí jeho, než Bůh dal by jej v ruce jeho: tedy uložím tobě místo, do něhož by takový mohl uteci.
14Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.
14Pakli by kdo tak pyšně sobě počínal proti bližnímu svému, že by ho lstivě zabil, i od oltáře mého odtrhneš jej, aby umřel.
15Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.
15Kdo by otce svého neb matku svou bil, smrtí ať umře.
16Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.
16Kdo by pak, ukradna někoho, prodal jej, a nalezen by byl v ruce jeho, smrtí ať umře.
17Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
17I ten, kdož by zlořečil otci svému neb mateři své, smrtí ať umře.
18Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,
18Když by se svadili muži, a urazil by který bližního svého kamenem neb pěstí, a ten by neumřel, než složil se na lůži;
19ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.
19A potom by povstal a chodil vně o holi své: již nebude vinen ten, kdož urazil; toliko co zatím obmeškal, to jemu nahradí, a na vyhojení jeho naloží.
20Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
20Když by pak ubil kdo služebníka svého neb děvku svou kyjem, tak že by umřel mu v ruce jeho: pomstou pomštěno bude nad takovým.
21али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.
21A však jestliže by den neb dva přečkal, neponese pomsty, nebo jej zaplatil.
22Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
22Když by se svadili muži, a urazili ženu těhotnou, tak že by vyšel z ní plod její, však by se zhouba nestala: pokutován bude, jakž by uložil naň muž té ženy, a dá vedlé uznání soudců.
23ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
23Pakliť by smrt přišla, tedy dáš život za život,
24око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
24Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nohu za nohu,
25ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.
25Spáleninu za spáleninu, ránu za ránu, modřinu za modřinu.
26Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.
26Jestliže by kdo urazil služebníka svého v oko, aneb děvku svou v oko, tak že by jej o ně připravil: svobodného jej propustí za oko jeho.
27И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.
27Pakli by zub služebníku svému neb zub děvce své vyrazil, svobodného jej propustí za zub jeho.
28Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.
28Jestliže by vůl utrkl muže neb ženu, tak že by umřel člověk: ukamenován bude ten vůl, aniž jedeno bude maso jeho, však pán vola toho bez viny bude.
29Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.
29Než byl-liť by vůl trkavý prvé, a bylo by to osvědčeno pánu jeho, on pak nezavřel by ho, a v tom zabil by muže neb ženu: vůl ten ukamenován bude, a pán jeho také umře.
30Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
30Pakliť mu bude uloženo, aby se vyplatil: tedy dá výplatu za život svůj, jakážkoli na něj uložena bude.
31Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
31Buď že by syna utrkl, buď dceru, podlé soudu toho stane se jemu.
32Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
32Jestliže by služebníka vůl ztrkal neb děvku, třidceti lotů stříbra dá pánu jeho, a vůl ten bude ukamenován.
33Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,
33Kdyby kdo odhradil studnici, a neb vykopal někdo studnici, a zase jí nepřikryl, a vpadl by tam vůl neb osel:
34да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.
34Pán té studnice nahradí to, a peníze položí pánu jeho, a což se zabilo, to sobě míti bude.
35Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.
35A ustrčil-li by vůl něčí vola sousedova, že byl umřel: tedy prodadí vola toho živého, a podělí se penězi jeho; i s zabitým volem také se rozdělí.
36Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
36Pakli vědíno bylo, že vůl byl trkavý prvé, a nezavřel ho pán jeho: bez výmluvy ať dá vola za vola, a zabitý ať mu zůstane.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.