2. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А ово су закони које ћеш им поставити:
1Hae daan hae nihcae hmaa ah suem paeh;
2Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
2Hebru kami to tamna ah na qan nahaeloe, anih mah saning tarukto thung na tok to sah tih; toe saning sarihto naah loe, atho tidoeh hni ai ah loihsak han oh.
3Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
3Angmah bueng tamna ah om nahaeloe, angmah bueng loih han oh; to kami loe zu tawn nahaeloe, a zu hoi nawnto loih tih.
4Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.
4Angmah ih angraeng mah anih han zu to lak pae moe, caa nongpa maw, to tih ai boeh loe canu maw sah nahaeloe, anih ih caanawk loe angmah angraeng ih hmuen ah om tih; a tamna loe angmah bueng ah loih tih.
5Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,
5Toe a tamna mah, Ka Angraeng, ka zu hoi ka caanawk to palung pongah, tacawt han koeh ai, tiah thui nahaeloe,
6онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.
6angmah ih angraeng mah anih to lokcaekkungnawk hmaa ah caeh haih tih; anih mah khongkha, to tih ai boeh loe khongkha tung ohhaih ahmuen ah caeh haih ueloe, angmah ih angraeng mah a tamna ih naa to moihin aqawthaih phungvang hoiah aqawt pae tih, to tiah anih loe a hing thung angraeng ih tamna ah om tih.
7Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
7Kami maeto mah a canu to tamna ah zaw nahaeloe, to nongpata to nongpa baktiah prawt sut han om ai.
8Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.
8Anih qankung angraeng mah to nongpata to zu ah lak han koeh ai nahaeloe, angmah hoi angmah to angkrangsak ah; angraeng mah to nongpata to aling pongah, kalah prae kami khaeah zaw thai mak ai.
9Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.
9To nongpata to a capa han paek nahaeloe, anih to a canu baktiah khet han oh.
10Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.
10Anih mah kalah nongpata to zu ah la let nahaeloe, hmaloe ih a zu nongpata ih caaknaek maw, to tih ai boeh loe sava sak nathuem ih khukbuen maw, khring pae han om ai.
11Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
11Hae hmuen thumto sah ai nahaeloe, tangka paek angaih ai ah, nongpata to loih han oh.
12Ко удари човека, те умре, да се погуби.
12Minawk hum kami loe, paduek han oh.
13Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
13Pacaenghaih om ai ah, anih ban ah Sithaw mah to kami to paek nahaeloe, anih cawnhaih ahmuen ka suek pae han.
14Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.
14Toe pacaenghaih hoiah a imtaeng kami to hum nahaeloe, ka hmaicam ah abuep cadoeh anih loe duek han oh.
15Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.
15Amno hoi ampa hum kami loe, paduek han oh.
16Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.
16Kami paqu kami loe, kami to zawh maw, to tih ai boeh loe angmah ban ah maw suem cadoeh, paduek han oh.
17Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
17Amno hoi ampa tangoeng kami loe paduek han oh.
18Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,
18Kami hnik loe angpan hoi moe, maeto mah kalah maeto thlung hoiah vah maw, to tih ai boeh loe ban pathluem moe a thong, toe to kami loe dueh ai, iihkhun nuiah angsong sut,
19ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.
19toe to kami loe angthawk moe, cunghet hoiah lam caeh thaih nahaeloe, anih bop kami to loihsak han oh; toe to kami loe ahmaa ca nahaeloe, ngantui ai ah a oh nathung, patoh ih kaboeng hmuennawk boih to laem tih.
20Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
20Kami maeto mah a tamna nongpa maw, nongpata maw boh pongah dueh nahaeloe, anih to danpaek han oh.
21али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.
21Toe tamna to dueh ai moe, ni hnetto maw, ni thumto maw oh pacoengah angthawk let nahaeloe, a tamna loe anih ih phoisa ah oh pongah, bop kami to danpaek han om ai.
22Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
22Nongpa hnik loe angpan hoi naah, zokpomh nongpata to nganbawh kana paek hoi moeng pongah, nawkta to khrah akoep ai ah zun moeng nahaeloe, nongpata ih sava mah thuih ih baktih toengah, danpaek han oh; lokcaekkung mah thuih ih baktih toengah paek tih.
23ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
23Toe kalah ahmaa casak nahaeloe, hinghaih to hinghaih hoiah pathok han oh.
24око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
24Mik pongah mik, haa pongah haa, ban pongah ban, khok pongah khok,
25ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.
25hmai hoi thlaek pongah hmai hoi thlaek, ahmaa caksak pongah ahmaa caksak, nganbawh kana paek pongah nganbawh kana paek han oh.
26Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.
26Kami maeto mah a tamna nongpa maw, nongpata maw mik ah boh pongah, mik amro nahaeloe, mik amrosak kami to danpaekhaih thung hoi loihsak han oh.
27И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.
27Kami maeto mah a tamna nongpata maw, to tih ai boeh loe nongpa ih haa maw, angkhaeksak nahaeloe, haa angkhaehsak pongah tamna to loihsak han oh.
28Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.
28Maitaw tae mah nongpa maw, nongpata maw takhueng moe, dueh nahaeloe, maitaw tae to thlung hoi vah maat han oh; to maitaw moi to caak han om ai; toe maitaw tawnkung loe loihsak han oh.
29Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.
29Toe to maitaw tae loe canghnii ah kami daeng vai boeh, tito maitaw tawnkung khaeah thuih pae boeh, toe tawnkung mah kahoih ah khenzawn ai pongah, nongpa maw, nongpata maw takhueng maat bae nahaeloe, maitaw tae to thlung hoi vah maat pacoengah, tawnkung doeh paduek han oh.
30Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
30Toe phoisa rong nasoe, tiah thui o nahaeloe, thuih ih lok baktih toengah, a hinghaih to pahlong moe, atho rongsak han oh.
31Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
31Maitaw tae mah capa maw, canu maw daeng nahaeloe, lokcaekhaih baktih toengah sak han oh.
32Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
32Maitaw tae mah tamna nongpa maw, nongpata maw daeng nahaeloe, maitaw tae tawnkung mah maitaw tawnkung hanah phoisa shekel qui thumto paek pacoengah, maitaw tae to thlung hoi vah maat han oh.
33Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,
33Kami maeto mah tangqom to aphroe moe, suek sut maw, to tih ai boeh loe tangqom to takaeh moe, kraeng ai ah suek sut pongah, maitaw tae maw, laa hrang maw krah moeng nahaeloe,
34да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.
34tangqom toepkung mah maitaw hoi laa hrang ih atho to rong ueloe, kadueh maitaw to la tih.
35Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.
35Kami maeto ih maitaw tae mah minawk kalah ih maitaw tae to daeng moe, dueh nahaeloe, kahing maitaw tae to zaw hoi ueloe, atho amzet hoi pacoengah, kadueh maitaw tae ih atho doeh kangvan ah amzet hoi tih.
36Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
36Toe to ih maitaw tae loe hmawhsaeng parai moe, canghnii ah doeh maitawnawk daeng tuektuek boeh, tiah panoek boeh, toe tawnkung mah pathlet ai ah suem sut nahaeloe, kadueh maitaw to angmah la ueloe, maitaw tae hoiah rong pae let tih.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.