2. Цареви 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.
1有一個先知門徒的妻哀求 以利沙 說：「你僕人－我丈夫死了，他敬畏耶和華是你所知道的。現在有債主來，要取我兩個兒子作奴僕。」
2А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.
2以利沙 問她說：「我可以為你做甚麼呢？你告訴我，你家裏有甚麼？」她說：「婢女家中除了一瓶油之外，沒有甚麼。」
3А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш.
3以利沙 說：「你去，向你眾鄰舍借空器皿，不要少借；
4Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.
4回到家裏，關上門，你和你兒子在裏面將油倒在所有的器皿裏，倒滿了的放在一邊。」
5И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше.
5於是，婦人離開 以利沙 去了，關上門，自己和兒子在裏面；兒子把 器皿 拿來，她就倒油。
6А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље.
6器皿都滿了，她對兒子說：「再給我拿器皿來。」兒子說：「再沒有器皿了。」油就止住了。
7Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.
7婦人去告訴神人，神人說：「你去賣油還債，所剩的你和你兒子可以靠着度日。」
8После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба.
8一日， 以利沙 走到 書念 ，在那裏有一個大戶的婦人強留他吃飯。此後， 以利沙 每從那裏經過就進去吃飯。
9И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда.
9婦人對丈夫說：「我看出那常從我們這裏經過的是聖潔的神人。
10Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.
10我們可以為他在牆上蓋一間小樓，在其中安放床榻、桌子、椅子、燈臺，他來到我們這裏，就可以住在其間。」
11Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде.
11一日， 以利沙 來到那裏，就進了那樓躺臥。
12И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.
12以利沙 吩咐僕人 基哈西 說：「你叫這 書念 婦人來。」他就把婦人叫了來，婦人站在 以利沙 面前。
13И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа.
13以利沙 吩咐僕人說：「你對她說：你既為我們費了許多心思，可以為你做甚麼呢？你向王或元帥有所求的沒有？」她回答說：「我在我本鄉安居無事。」
14А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар.
14以利沙 對僕人 說：「究竟當為她做甚麼呢？」 基哈西 說：「她沒有兒子，她丈夫也老了。」
15А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.
15以利沙 說：「再叫她來。」於是叫了她來，她就站在門口。
16А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје.
16以利沙 說：「明年到這時候，你必抱一個兒子。」她說：「神人，我主啊，不要那樣欺哄婢女。」
17И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.
17婦人果然懷孕，到了那時候，生了一個兒子，正如 以利沙 所說的。
18И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима;
18孩子漸漸長大，一日到他父親和收割的人那裏，
19и рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери.
19他對父親說：「我的頭啊，我的頭啊！」他父親對僕人說：「把他抱到他母親那裏。」
20И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре.
20僕人抱去，交給他母親；孩子坐在母親的膝上，到晌午就死了。
21Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе.
21他母親抱他上了樓，將他放在神人的床上，關上 門 出來，
22Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.
22呼叫她丈夫說：「你叫一個僕人給我牽一匹驢來，我要快快地去見神人，就回來。」
23А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се.
23丈夫說：「今日不是月朔，也不是安息日，你為何要去見他呢？」婦人說：「平安無事。」
24И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.
24於是備上驢，對僕人說：「你快快趕着走，我若不吩咐你，就不要遲慢。」
25Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке.
25婦人就往 迦密山 去見神人。 神人遠遠地看見她，對僕人 基哈西 說：「看哪， 書念 的婦人來了！
26Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо.
26你跑去迎接她，問她說：你平安嗎？你丈夫平安嗎？孩子平安嗎？」她說：「平安。」
27А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.
27婦人上了山，到神人那裏，就抱住神人的腳。 基哈西 前來要推開她，神人說：「由她吧！因為她心裏愁苦，耶和華向我隱瞞，沒有指示我。」
28А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати?
28婦人說：「我何嘗向我主求過兒子呢？我豈沒有說過，不要欺哄我嗎？」
29А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету.
29以利沙 吩咐 基哈西 說：「你束上腰，手拿我的杖前去；若遇見人，不要向他問安；人若向你問安，也不要回答；要把我的杖放在孩子臉上。」
30А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.
30孩子的母親說：「我指着永生的耶和華，又敢在你面前起誓，我必不離開你。」於是 以利沙 起身，隨着她去了。
31А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете.
31基哈西 先去，把杖放在孩子臉上，卻沒有聲音，也沒有動靜。 基哈西 就迎着 以利沙 回來，告訴他說：「孩子還沒有醒過來。」
32И Јелисије уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи.
32以利沙 來到，進了屋子，看見孩子死了，放在自己的床上。
33И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу.
33他就關上門，只有自己和孩子在裏面，他便祈禱耶和華，
34Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету.
34上床伏在孩子身上，口對口，眼對眼，手對手；既伏在孩子身上，孩子的身體就漸漸溫和了。
35Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје.
35然後他下來，在屋裏來往走了一趟，又上去伏在孩子身上，孩子打了七個噴嚏，就睜開眼睛了。
36Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: Узми сина свог.
36以利沙 叫 基哈西 說：「你叫這 書念 婦人來」；於是叫了她來。 以利沙 說：「將你兒子抱起來。」
37И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде.
37婦人就進來，在 以利沙 腳前俯伏於地，抱起她兒子出去了。
38Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким.
38以利沙 又來到 吉甲 ，那地正有饑荒。先知門徒坐在他面前，他吩咐僕人說：「你將大鍋放在火上，給先知門徒熬湯。」
39А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху.
39有一個人去到田野掐菜，遇見一棵野瓜籐，就摘了一兜野瓜回來，切了擱在熬湯的鍋中，因為他們不知道是甚麼東西；
40И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести.
40倒出來給眾人吃，吃的時候，都喊叫說：「神人哪，鍋中有致死的毒物！」所以眾人不能吃了。
41А он рече: Донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: Успи људима нека једу. И не би више никаквог зла у лонцу.
41以利沙 說：「拿點麵來」，就把麵撒在鍋中，說：「倒出來，給眾人吃吧！」鍋中就沒有毒了。
42А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човеку Божјем хлеба од првина, двадесет хлебова јечмених, и нових зрна у класу. А он рече: Постави народу, нека једу.
42有一個人從 巴力‧沙利沙 來，帶着初熟大麥做的餅二十個，並新穗子，裝在口袋裏送給神人。神人說：「把這些給眾人吃。」
43А слуга му рече: Како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: Постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: Јешће, и претећи ће.
43僕人說：「這一點豈可擺給一百人吃呢？」 以利沙 說：「你只管給眾人吃吧！因為耶和華如此說，眾人必吃了，還剩下。」
44А он им постави, те једоше; и претече по речи Господњој.
44僕人就擺在眾人面前，他們吃了，果然還剩下，正如耶和華所說的。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.