1. Самуилова
Chapter 21
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Bíblia Portuguesa …
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1. Самуилова 21

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Bíblia Portuguesa Mundial (Brazilian Portuguese)
1Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом?
1Então Davi foi a Nobe, ao sacerdote Aimeleque. Aimeleque saiu tremendo ao encontro de Davi, e lhe perguntou: “Por que você está sozinho, e não há ninguém com você?”
2А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место.
2Davi respondeu ao sacerdote Aimeleque: “O rei me encarregou de uma missão, e me disse: ‘Que ninguém saiba de coisa alguma sobre a missão para a qual o envio, nem sobre o que lhe ordenei. Eu mandei os jovens para um determinado lugar.’
3Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш.
3Agora, pois, o que você tem à mão? Por favor, dê-me cinco pães ou o que houver disponível.”
4А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена?
4O sacerdote respondeu a Davi, dizendo: “Não tenho aqui pão comum, mas há pão sagrado; desde que os jovens tenham se abstido de mulheres.”
5А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.
5Davi respondeu ao sacerdote, dizendo-lhe: “Certamente estamos afastados de mulheres há três dias, como costuma acontecer quando saio em missão. Os jovens estão puros, embora esta seja apenas uma jornada comum; quanto mais hoje!”
6Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше.
6Então o sacerdote lhe deu o pão sagrado; pois não havia outro pão ali senão os pães da proposição que haviam sido retirados da presença do SENHOR, para serem substituídos por pão quente no dia em que foram retirados.
7А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим.
7Ora, estava ali naquele dia um dos servos de Saul, retido perante o SENHOR; o seu nome era Doegue, o edomita, o chefe dos pastores que pertenciam a Saul.
8И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна.
8Davi perguntou a Aimeleque: “Não tem você aqui à mão uma lança ou uma espada? Pois não trouxe comigo a minha espada nem as minhas armas, porque a missão do rei exigia pressa.”
9А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га.
9O sacerdote respondeu: “Eis que a espada de Golias, o filisteu, a quem você matou no vale de Elá, está aqui embrulhada num pano atrás do éfode. Se quiser levá-la, leve-a, pois não há outra aqui além dessa.” Davi disse: “Não há outra igual a ela. Dê-a para mim.”
10Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском.
10Davi se levantou e fugiu naquele dia por medo de Saul, e foi para Aquis, rei de Gate.
11А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада?
11Os servos de Aquis lhe disseram: “Não é este Davi, o rei da terra? Não era sobre ele que cantavam uns para os outros nas danças, dizendo: ‘Saul matou os seus milhares, e Davi as suas dezenas de milhares’?”
12И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског.
12Davi guardou estas palavras no seu coração, e teve muito medo de Aquis, rei de Gate.
13И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју.
13Ele mudou o seu comportamento diante deles e fingiu-se de louco diante deles; rabiscava nas portas da cidade e deixava a saliva escorrer pela barba.
14И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели?
14Então Aquis disse aos seus servos: “Vejam, vocês estão vendo que o homem está louco. Por que o trouxeram a mim?
15Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју?
15Por acaso me faltam loucos, para que vocês me tragam este sujeito para fazer loucuras na minha presença? Acaso este sujeito deve entrar na minha casa?”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.