Иеремия 17
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Пэкатул луй Иуда есте скрис ку ун прибой де фер, ку ун вырф де диамант; есте сэпат пе табла инимий лор ши пе коарнеле алтарелор лор.
1Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших,
2Кум се гындеск ла копиий лор, аша се гындеск ла алтареле лор ши ла идолий ши астартееле лор, лынгэ копачий верзь, пе дялуриле ыналте.
2да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима.
3Еу дау ла прадэ мунтеле Меу ши огоареле луй, авуцииле тале, тоате вистиерииле ши ынэлцимиле тале, дин причина пэкателор тале, пе тот цинутул тэу!
3Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим.
4Дин вина та вей перде моштениря пе каре ць-о дэдусем; те вой фаче сэ служешть врэжмашулуй тэу ынтр-о царэ пе каре н-о куношть, кэч ай апринс фокул мынией Меле, каре ва арде тотдяуна.”
4И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века.
5Аша ворбеште Домнул: „Блестемат сэ фие омул каре се ынкреде ын ом, каре се сприжинэ пе ун муритор ши ышь абате инима де ла Домнул!
5Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово.
6Кэч есте ка ун ненорочит ын пустиу ши ну веде венинд феричиря; локуеште ын локуриле арсе але пустиулуй, ынтр-ун пэмынт сэрат ши фэрэ локуиторь.
6Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.
7Бинекувынтат сэ фие омул каре се ынкреде ын Домнул ши а кэруй нэдежде есте Домнул!
7Благо човеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.
8Кэч ел есте ка ун пом сэдит лынгэ апе, каре-шь ынтинде рэдэчиниле спре рыу; ну се теме де кэлдурэ, кынд вине, ши фрунзишул луй рэмыне верде; ын анул сечетей, ну се теме ши ну ынчетязэ сэ адукэ род.
8Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.
9Инима есте неспус де ыншелэтоаре ши дезнэдэждуит де ря. Чине поате с-о куноаскэ?
9Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?
10Еу, Домнул, черчетез инима ши черк рэрункий, ка сэ рэсплэтеск фиекэруя дупэ пуртаря луй, дупэ родул фаптелор луй.
10Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим и по плоду дела његових.
11Ка о потырнике каре клочеште ниште оуэ пе каре ну ле-а оуат еа, аша есте чел че агонисеште богэций пе недрепт; требуе сэ ле пэрэсяскэ ын мижлокул зилелор сале, ши ла урмэ ну есте декыт ун небун.”
11Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпосле ће бити луд.
12Скаун де домние плин де славэ, ынэлцат де ла ынчепут, лок ал Сфынтулуй ностру Локаш,
12Место је светиње наше престо славе, високо место од почетка.
13Доамне, нэдеждя луй Исраел! Тоць чей че Те пэрэсеск вор фи акопериць де рушине. „Чей че се абат де ла Мине вор фи скришь пе пэмынт, кэч пэрэсеск пе Домнул, изворул де апэ вие.”
13Надо Израиљева, Господе! Сви који Те остављају нека се посраме; који одступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.
14Виндекэ-мэ Ту, Доамне, ши вой фи виндекат; мынтуеште-мэ Ту ши вой фи мынтуит, кэч Ту ешть слава мя!
14Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; избави ме, и бићу избављен, јер си Ти хвала моја.
15Ятэ, ей ымь зик: „Унде есте Кувынтул Домнулуй? Сэ се ымплиняскэ дар!”
15Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође.
16Ши еу, ка сэ Те аскулт, н-ам врут сэ ну фиу пэстор, нич н-ам дорит зиуа ненорочирий, штий, ши че а ешит дин бузеле меле есте дескоперит ынаинтя Та.
16А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир, и дан жалосни не желех, Ти знаш; шта је год изашло из уста мојих, пред Тобом је.
17Де ачея, ну фи о причинэ де гроазэ пентру мине, кэч Ту ешть скэпаря мя ын зиуа ненорочирий!
17Не буди ми страх, Ти си уточиште моје у злу.
18Пригониторий мей сэ фие акопериць де рушине, дар сэ ну фиу рушинат еу; сэ тремуре ей, дар сэ ну тремур еу! Аду песте ей зиуа ненорочирий, ловеште-й ку о ындоитэ урӂие!
18Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.
19Аша мь-а ворбит Домнул: „Ду-те ши стай ла поарта копиилор попорулуй, пе каре интрэ ши ес ымпэраций луй Иуда, ши ла тоате порциле Иерусалимулуй
19Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска.
20ши спуне-ле: ‘Аскултаць Кувынтул Домнулуй, ымпэраць ай луй Иуда, тот Иуда, ши тоць локуиторий Иерусалимулуй каре интраць пе ачесте порць!
20И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.
21Аша ворбеште Домнул: «Луаць сяма, ын суфлетеле воастре, сэ ну пуртаць ничо поварэ ын зиуа Сабатулуй ши сэ н-о адучець ынэунтру пе порциле Иерусалимулуй.
21Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска.
22Сэ ну скоатець дин каселе воастре ничо поварэ ын зиуа Сабатулуй ши сэ ну фачець ничо лукраре, чи сфинциць зиуа Сабатулуй, кум ам порунчит пэринцилор воштри.»’”
22И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим.
23Дар ей н-ау аскултат ши н-ау луат аминте, чи шь-ау ынцепенит гытул, ка сэ н-аскулте ши сэ ну я ынвэцэтурэ.
23Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
24„Дакэ Мэ вець аскулта ын адевэр”, зиче Домнул, „ши ну вець адуче ничо сарчинэ ынэунтру, пе порциле ачестей четэць, ын зиуа Сабатулуй, чи вець сфинци зиуа Сабатулуй ши ну вець фаче ничо лукраре ын зиуа ачаста,
24Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао,
25атунч пе порциле ачестей четэць вор интра ымпэраць ши воевозь каре вор шедя пе скаунул де домние ал луй Давид; ей вор вени ын каре ши кэларе пе кай, ей ши воевозий лор, оамений луй Иуда ши локуиторий Иерусалимулуй, ши четатя ачаста ва фи локуитэ ын вечь.
25тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века.
26Вор вени дин четэциле луй Иуда ши дин ымпрежуримиле Иерусалимулуй, дин цара луй Бениамин, дин вале, де пе мунте ши де ла мязэзи, ка сэ адукэ ардерь-де-тот ши жертфе, сэ адукэ дарурь де мынкаре ши тэмые ши сэ адукэ жертфе де мулцумире ын Каса Домнулуй.
26И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.
27Дар, дакэ ну вець аскулта кынд вэ порунческ сэ сфинциць зиуа Сабатулуй, сэ ну дучець ничо поварэ ши сэ н-о адучець ынэунтру пе порциле Иерусалимулуй, ын зиуа Сабатулуй, атунч вой апринде ун фок ла порциле четэций, каре ва арде каселе челе марь але Иерусалимулуй ши ну се ва стинӂе.”
27Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.