Иеремия 51
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Аша ворбеште Домнул: „Ятэ, ридик ымпотрива Бабилонулуй ши ымпотрива локуиторилор Халдеей ун вынт нимичитор.
1Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који устају на ме, ветар који мори.
2Тримит ымпотрива Бабилонулуй ниште вынтурэторь каре-л вор вынтура ши-й вор голи цара. Вор вени дин тоате пэрциле асупра луй ын зиуа ненорочирий.
2Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове.
3Сэ се ынтиндэ аркул ымпотрива челуй че ышь ынтинде аркул, ымпотрива челуй че се мындреште ын платоша луй! Ну круцаць пе тинерий луй! Нимичиць ку десэвыршире тоатэ оштиря луй!
3Стрелац нека натеже лук на стрелца и на оног који се поноси својим оклопом, и не жалите младића његових, потрите му сву војску,
4Сэ кадэ учишь ын цара халдеенилор, стрэпуншь де ловитурь пе улицеле Бабилонулуй!
4Нека падну побијени у земљи халдејској и избодени на улицама његовим.
5Кэч Исраелул ши Иуда ну сунт пэрэсиць де Думнезеул лор, де Домнул оштирилор, ши цара халдеенилор есте плинэ де нелеӂюирь ымпотрива Сфынтулуй луй Исраел.”
5Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом.
6Фуӂиць дин Бабилон ши фиекаре сэ-шь скапе вяца, ка ну кумва сэ периць ын пеиря луй! Кэч ачаста есте о време де рэзбунаре пентру Домнул! Ел ый ва рэсплэти дупэ фаптеле луй.
6Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истребите у безакоњу његовом, јер је време освете Господње, плаћа му шта је заслужио.
7Бабилонул ера ын мына Домнулуй ун потир де аур, каре ымбэта тот пэмынтул; нямуриле ау бэут дин винул луй, де ачея ау фост нямуриле ка ынтр-о небуние.
7Вавилон беше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вино његово пише народи, зато полудеше народи.
8Деодатэ каде Бабилонул ши есте здробит! Вэитаци-л, адучець ляк алинэтор пентру рана луй; поате кэ се ва виндека! –
8Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцелио.
9Ам воит сэ виндекэм Бабилонул, дар ну с-а виндекат! Пэрэсици-л ши хайдем фиекаре ын цара ноастрэ, кэч педяпса луй а ажунс пынэ ла черурь ши се ыналцэ пынэ ла норь. –
9Лечисмо Вавилон, али се не исцели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.
10Домнул скоате ла луминэ дрептатя причиний ноастре: вениць сэ историсим ын Сион лукраря Домнулуй Думнезеулуй ностру.
10Господ је изнео правду нашу; ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог.
11Аскуциць сэӂециле, приндець скутуриле! Домнул а ацыцат духул ымпэрацилор Медией, пентру кэ вря сэ нимичяскэ Бабилонул, кэч ачаста есте рэзбунаря Домнулуй, рэзбунаря пентру Темплул Сэу.
11Чистите стреле, узмите штитове; Господ подиже дух царева мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве Његове.
12Ынэлцаць ун стяг ымпотрива зидурилор Бабилонулуй! Ынтэрици-й стрэжиле, пунець карауле, ынтиндець курсе! Кэч Домнул а луат о хотэрыре ши адуче ла ындеплинире че а ростит ымпотрива локуиторилор Бабилонулуй.
12На зидовима вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, наместите заседе; јер је Господ намислио, и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске.
13Цие, каре локуешть лынгэ апе марь ши каре ай вистиерий немэрӂините, ць-а венит сфыршитул, ши лэкомия та а ажунс ла капэт!
13О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом.
14Домнул оштирилор а журат пе Сине Ынсушь: „Да, те вой умпле де оамень ка де ниште лэкусте ши вор скоате стригэте де рэзбой ымпотрива та.”
14Господ над војскама закле се собом: Напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти певати песму.
15Ел а фэкут пэмынтул ку путеря Луй, а ынтемеят лумя ку ынцелепчуня Луй, а ынтинс черуриле ку причеперя Луй.
15Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.
16Де гласул Луй, урлэ апеле ын черурь; Ел ридикэ норий де ла марӂиниле пэмынтулуй, дэ наштере ла фулӂере ши плоае ши скоате вынтул дин кэмэриле луй.
16Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.
17Атунч, орьче ом се веде кыт есте де прост ку штиинца луй, орьче арӂинтар рэмыне рушинат де кипуриле луй чоплите, кэч идолий луй ну сунт декыт минчунэ ши н-ау ничо суфларе ын ей!
17Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.
18Сунт о нимика тоатэ ши о лукраре де рыс: кынд ле вине педяпса, пер ку десэвыршире!
18Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.
19Дар Чел че есте партя луй Иаков ну есте ка ей, кэч Ел а ынтокмит тотул, ши Исраел есте семинция моштенирий Луй: Домнул оштирилор есте Нумеле Луй.
19Није такав део Јаковљев; јер је Он Творац свему и Он је део наследства његовог; име Му је Господ над војскама.
20„Ту Мь-ай фост ун чокан ши о унялтэ де рэзбой. Ам здробит нямурь прин тине, ам нимичит ымпэрэций прин тине.
20Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.
21Прин тине ам сфэрымат пе кал ши пе кэлэрецул луй;
21И тобом сатрх коња и јахача његовог; и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима.
22прин тине ам сфэрымат карул ши пе чел че шедя ын ел. Прин тине ам сфэрымат пе бэрбат ши пе фемее; прин тине ам сфэрымат пе бэтрын ши пе копил; прин тине ам сфэрымат пе тынэр ши пе фатэ.
22И тобом сатрх човека и жену, и сатрх тобом старца и дете, и сатрх тобом момка и девојку.
23Прин тине ам сфэрымат пе пэстор ши турма луй; прин тине ам сфэрымат пе плугар ши боий луй; прин тине ам сфэрымат пе кырмуиторь ши пе кэпетенииле луй.
23И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.
24Дар акум, вой рэсплэти Бабилонулуй ши тутурор локуиторилор Халдеей тот рэул пе каре л-ау фэкут Сионулуй суб окий воштри”, зиче Домнул.
24И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.
25„Ятэ, ам неказ пе тине, мунте нимичитор”, зиче Домнул, „пе тине, каре нимичяй тот пэмынтул! Ымь вой ынтинде мына песте тине, те вой прэвэли де ла ынэлцимя стынчилор ши те вой префаче ынтр-ун мунте апринс.
25Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стена, и начинићу од тебе гору изгорелу.
26Ну се вор май скоате дин тине нич петре дин капул унгюлуй клэдирий, нич петре пентру темелий, кэч вей фи о дэрымэтурэ вешникэ”, зиче Домнул…
26И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ.
27Ынэлцаць ун стяг пе пэмынт! Сунаць дин трымбицэ принтре нямурь! Прегэтиць нямуриле ымпотрива луй, кемаць ымпотрива луй ымпэрэцииле Араратулуй, Миниулуй ши Ашкеназулуй! Пунець кэпетений де оасте ымпотрива луй! Фачець сэ ынаинтезе каий ка ниште лэкусте збырлите!
27Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.
28Прегэтиць ымпотрива луй пе нямурь, пе ымпэраций Медией, пе кырмуиторий луй ши пе тоате кэпетенииле луй ши тоатэ цара де суб стэпыниря лор!
28Приправите народе супрот њему, цареве мидске и војводе њихове и све властеље њихове и сву земљу државе њихове.
29Се клатинэ пэмынтул, се кутремурэ, кэч планул Домнулуй ымпотрива Бабилонулуй се ымплинеште ши Ел ва фаче дин цара Бабилонулуй ун пустиу нелокуит.
29И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.
30Витежий Бабилонулуй ну май луптэ, чи стау ын четэцуй; путеря ле есте слеитэ ши ау ажунс ка ниште фемей. Врэжмаший пун фок локуинцелор лор ши ле сфэрымэ зэвоареле!
30Престаше војевати јунаци вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгореше станови њихови, преворнице поломише се.
31Се ынтылнеск алергэторий, се ынкручишязэ солий ка сэ вестяскэ ымпэратулуй Бабилонулуй кэ четатя луй есте луатэ дин тоате пэрциле,
31Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару вавилонском да му је узет град са свих крајева,
32кэ трекэториле сунт луате, бэлциле ку трестие сунт ускате де фок ши оамений де рэзбой, ынгрозиць.
32И да се бродови узеше и језера изгореше огњем и војници се препали.
33Кэч аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: „Фийка Бабилонулуй есте ка о арие пе время кынд есте кэлкатэ ку пичоареле: ынкэ о клипэ, ши ва вени пентру еа время сечеришулуй.”
33Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Кћи је вавилонска као гумно; време је да се набије, још мало, па ће доћи време да се пожње.
34„Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, м-а мынкат, м-а нимичит; м-а фэкут ка ун вас гол; м-а ынгицит ка ун балаур, шь-а умплут пынтечеле ку че авям май скумп ши м-а изгонит.
34Изједе ме и потре ме Навуходоносор, цар вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождре ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отера ме.
35Силничия фэкутэ фацэ де мине ши фацэ де карня мя сфышиятэ сэ се ынтоаркэ асупра Бабилонулуй”, зиче локуитоаря Сионулуй. „Сынӂеле меу сэ кадэ асупра локуиторилор Халдеей”, зиче Иерусалимул.
35Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон, рећи ће становница сионска, и крв моја на становнике халдејске, говориће Јерусалим.
36Де ачея, аша ворбеште Домнул: „Ятэ, ыць вой апэра причина ши те вой рэзбуна! Вой сека маря Бабилонулуй ши-й вой уска изворул.
36Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.
37Бабилонул ва ажунӂе ун морман де дэрымэтурь, о визуинэ де шакаль, ун пустиу ши о батжокурэ ши ну ва май авя локуиторь.
37И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и подсмех, да нико неће живети у њему.
38Вор рэкни ымпреунэ ка ниште лей, вор ципа ка ниште пуй де лей.
38Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.
39Кынд вор фи ынкэлзиць де вин, ле вой да сэ бя ши-й вой ымбэта, ка сэ се веселяскэ ши апой сэ адоармэ сомнул чел де вечь, ка сэ ну се май скоале”, зиче Домнул.
39Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ.
40„Ый вой коборы ка пе ниште мей ла тэере, ка пе ниште бербечь ши ниште цапь.
40Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.
41Кум с-а луат Шешакул! Кум а фост кучерит ачела а кэруй славэ умпля тот пэмынтул! Кум а фост нимичит Бабилонул дин мижлокул нямурилор!
41Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?
42Маря с-а ынэлцат песте Бабилон; Бабилонул а фост акоперит де мулцимя валурилор сале.
42Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових.
43Четэциле луй ау ажунс ун пустиу; ун пэмынт фэрэ апэ ши пустиу, о царэ унде нимень ну локуеште ши пе унде ничун ом ну трече.
43Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.
44Вой педепси пе Бел ын Бабилон, ый вой смулӂе дин гурэ че а ынгицит, ши нямуриле ну се вор май ынгрэмэди ын ел: кяр ши зидул Бабилонулуй ва кэдя!
44И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његових шта је прождрао, и неће се више стицати к њему народи, и зид ће вавилонски пасти.
45Ешиць дин мижлокул луй, попорул Меу, ши фиекаре сэ-шь скапе вяца, скэпынд де мыния апринсэ а Домнулуй!
45Изиђи из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег.
46Сэ ну ви се тулбуре инима ши ну вэ ынспэймынтаць де звонуриле каре се рэспындеск ын царэ, кэч анул ачеста ва вени ун звон, яр анул урмэтор, ун алт звон; ын царэ ва домни силничия ши ун стэпынитор се ва ридика ымпотрива алтуй стэпынитор.
46Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а после њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.
47Де ачея, ятэ, вин зиле кынд вой педепси идолий Бабилонулуй. Атунч тоатэ цара луй ва фи акоперитэ де рушине ши тоць морций луй вор кэдя ын мижлокул луй.
47Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.
48Черуриле ши пэмынтул, ку тот че купринд еле, вор стрига де букурие асупра Бабилонулуй, кэч пустииторий се вор арунка де ла мязэноапте асупра луй”, зиче Домнул.
48Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са севера затирач, говори Господ.
49Кяр ши Бабилонул ва кэдя, о, морць ай луй Исраел, кум а фэкут ши ел сэ кадэ морций дин тоатэ цара.
49И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.
50Чей каре аць скэпат де сабие, плекаць, ну зэбовиць! Чей дин пэмынтул депэртат, гындици-вэ ла Домнул, ши Иерусалимул сэ фие ын инимиле воастре!
50Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.
51Не рушинам кынд аузям окара; не аскундям фецеле де рушине кынд ау венит ниште стрэинь ын Сфынтул Локаш ал Касей Домнулуй.
51Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.
52„Де ачея, ятэ, вин зиле”, зиче Домнул, „кынд ый вой педепси идолий, ши ын тоатэ цара луй вор ӂеме рэниций.
52Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.
53Кяр дакэ Бабилонул с-ар ынэлца пынэ ла черурь, кяр дакэ ар фаче ку непутинцэ де ажунс четэцуиле луй челе ыналте, тот вой тримите пе пустииторь ымпотрива луй”, зиче Домнул…
53Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.
54Рэсунэ стригэте дин Бабилон ши ун маре прэпэд ын цара халдеенилор.
54Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље халдејске.
55Кэч Домнул пустиеште Бабилонул ши фаче сэ-й ынчетезе зарва чя маре. Валуриле пустииторилор урлэ ка ниште апе марь, ал кэрор вует тулбурат се ауде.
55Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлегати.
56Да, пустииторул се арункэ асупра луй, асупра Бабилонулуй; витежий Бабилонулуй сунт приншь ши ли се сфэрымэ аркуриле. Кэч Домнул есте ун Думнезеу каре рэсплэтеште! Ел ва да негрешит фиекэруя плата кувенитэ луй!
56Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.
57„Ши ануме, вой ымбэта пе воевозий ши ынцелепций луй, пе кырмуиторий, пе кэпетенииле ши витежий луй; вор адорми сомнул чел де вечь ши ну се вор май трези”, зиче Ымпэратул, ал кэруй Нуме есте Домнул оштирилор.
57Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар, коме је име Господ над војскама.
58Аша ворбеште Домнул оштирилор: „Зидуриле челе ларӂь але Бабилонулуй вор фи сурпате ши порциле луй челе ыналте вор фи арсе ку фок. Астфел, попоареле мунческ деӂяба ши нямуриле се трудеск пентру фок!”
58Овако вели Господ над војскама: Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те су људи узалуд радили, и народи се трудили за огањ.
59Ятэ порунка датэ де пророкул Иеремия луй Серая, фиул луй Нерия, фиул луй Махсея, кынд с-а дус ла Бабилон ку Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ын ал патруля ан ал домнией луй Зедекия. Серая ера чел май маре кэмэраш.
59Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник.
60Иеремия а скрис ынтр-о карте тоате ненорочириле каре авяу сэ винэ асупра Бабилонулуй, тоате кувинтеле ачестя скрисе асупра Бабилонулуй.
60А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон.
61Иеремия а зис луй Серая: „Кынд вей ажунӂе ла Бабилон, везь сэ читешть тоате кувинтеле ачестя
61И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи;
62ши сэ зичь: ‘Доамне, Ту ай спус кэ локул ачеста аре сэ фие нимичит ши кэ н-аре сэ май фие локуит нич де оамень, нич де добитоаче, чи аре сэ ажунгэ ун пустиу пентру тотдяуна.’
62и реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века.
63Ши кынд вей испрэви читиря кэрций ачестея, сэ леӂь де еа о пятрэ ши с-о арунчь ын Еуфрат
63А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.
64ши сэ зичь: ‘Аша ва фи ынекат Бабилонул ши ну се ва май ридика дин ненорочириле пе каре ле вой адуче асупра луй; вор кэдя слеиць де путерь!’” Пынэ аич сунт кувинтеле луй Иеремия.
64И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су речи Јеремијине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.