Иеремия 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ел зиче: ‘Кынд се деспарте ун бэрбат де невастэ-са, пе каре о пэрэсеште, ши еа ажунӂе неваста алтуя, се май ынтоарче бэрбатул ачеста ла еа?’ Н-ар фи кяр ши цара ачея спуркатэ? Ши ту ай курвит ку мулць ибовничь, ши сэ те ынторчь ярэшь ла Мине?”, зиче Домнул.
1Говоре: Ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другог, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвим оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.
2„Ридикэ-ць окий спре ынэлцимь ши привеште. Унде н-ай курвит? Те циняй ла друмурь, ка арабул ын пустиу, ши ай спуркат цара прин курвииле тале ши ку рэутатя та!
2Подигни очи своје к висинама, и погледај где се ниси курвала; на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.
3Мэкар кэ плоиле ау фост оприте ши плоая де примэварэ а липсит, тотушь ту ць-ай пэстрат фрунтя де курвэ ши н-ай врут сэ ай рушине!
3Зато се уставише дажди, и не би позног дажда; али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети.
4Акум – ну-й аша? – стриӂь ла Мине: ‘Татэ! Ту ай фост Приетенул тинереций меле!
4Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје?
5Ышь ва цине Ел мыния пе вечие? О ва пэстра Ел тотдяуна?’ Ятэ, аша ай ворбит, ши тотушь ай фэкут лукрурь нелеӂюите кыт ай путут!”
5Хоће ли се срдити једнако? Хоће ли се гневити до века? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.
6Домнул мь-а зис пе время ымпэратулуй Иосия: „Ай вэзут че а фэкут некрединчоаса Исраел? С-а дус пе орьче мунте ыналт ши суб орьче копак верде ши а курвит аколо.
6Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде.
7Еу зичям кэ, дупэ че а фэкут тоате ачесте лукрурь, се ва ынтоарче ла Мине. Дар ну с-а ынторс. Ши сора ей, викляна Иуда, а фост марторэ ла ачаста.
7И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда.
8Ши, ку тоате кэ а вэзут кэ М-ам деспэрцит де некрединчоаса Исраел дин причина тутурор прякурвиилор ей ши й-ам дат картя ей де деспэрцире, тотушь сорэ-са, викляна Иуда, ну с-а темут, чи с-а дус сэ курвяскэ ла фел.
8И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.
9Ши астфел, прин некурэция ей стригэтоаре, Исраел а спуркат цара, а прякурвит ку пятра ши лемнул.
9И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.
10Ку тоате ачестя, викляна Иуда, сора ей, ну с-а ынторс ла Мине дин тоатэ инима ей, чи ку префэкэторие”, зиче Домнул.
10И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.
11Домнул мь-а зис: „Некрединчоаса Исраел паре невиноватэ фацэ де викляна Иуда.
11За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда.
12Ду-те де стригэ ачесте кувинте спре мязэноапте ши зи: ‘Ынтоарче-те, некрединчоасэ Исраел’, зиче Домнул. ‘Ну вой арунка о привире ынтунекоасэ ымпотрива воастрэ, кэч сунт милостив’, зиче Домнул, ‘ши ну цин мыние пе вечие.
12Иди и вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити до века.
13Рекуноаште-ць нумай нелеӂюиря, рекуноаште кэ ай фост некрединчоасэ Домнулуй Думнезеулуй тэу, кэ ай алергат ынкоаче ши ынколо ла думнезей стрэинь, суб орьче копак верде, ши кэ н-ай аскултат гласул Меу’, зиче Домнул.
13Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу свом, те си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нисте слушали глас мој, вели Господ.
14Ынтоарчеци-вэ, копий рэзврэтиць”, зиче Домнул, „кэч Еу сунт Стэпынул востру, Еу вэ вой луа пе унул динтр-о четате, пе дой динтр-о фамилие ши вэ вой адуче ынапой, ын Сион.
14Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једног из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион.
15Вэ вой да пэсторь дупэ инима Мя ши вэ вор паште ку причепере ши ку ынцелепчуне.
15И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом.
16Кынд вэ вець ынмулци ши вець креште ын царэ, ын зилеле ачеля”, зиче Домнул, „ну се ва май ворби де кивотул легэмынтулуй Домнулуй ши ну-й ва май вени нимэнуй ын гынд, ну-шь вор май адуче аминте де ел, ну-й вор май симци липса ши нич ну вор май фаче алтул.
16И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.
17Ын время ачея, Иерусалимул се ва нуми скаунул де домние ал Домнулуй; тоате нямуриле се вор стрынӂе ла Иерусалим ын Нумеле Домнулуй ши ну вор май урма порнириле инимий лор реле.
17У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог.
18Ын зилеле ачеля, каса луй Иуда ва умбла ку каса луй Исраел ши вор вени ымпреунэ дин цара де ла мязэноапте ын цара пе каре ам дат-о ын стэпынире пэринцилор воштри.
18У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим.
19Еу зичям: ‘Кум сэ те пун принтре копиий Мей ши сэ-ць дау о царэ плэкутэ, о моштенире, подоабэ ынтре подоабеле нямурилор?’ Мэ гындям кэ Мэ вей кема: ‘Татэ!’ ши ну те вей май абате де ла Мине.
19Али ја рекох: Како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно наследство мноштва народа? И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој; и нећеш се одвратити од мене.
20Дар, кум есте некрединчоасэ юбитулуй сэу о фемее, аша Мь-аць фост некрединчошь вой, каса луй Исраел”, зиче Домнул.
20Доиста као што жена изневери друга свог, тако изневеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.
21Ун вует се ауде пе ынэлцимь: сунт плынсетеле ши ругэминциле де ертаре але копиилор луй Исраел, кэч шь-ау сучит каля ши ау уйтат пе Домнул Думнезеул лор.
21Глас по високим местима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевих, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога свог.
22„Ынтоарчеци-вэ, копий рэзврэтиць, ши вэ вой ерта абатериле.” – „Ятэ-не, веним ла Тине, кэч Ту ешть Домнул Думнезеул ностру.
22Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к Теби, јер си Ти Господ Бог наш.
23Ын адевэр, задарник се аштяптэ мынтуире де ла дялурь ши де ла мулцимя мунцилор; ын адевэр, ын Домнул Думнезеул ностру есте мынтуиря луй Исраел.
23Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.
24Идолий, димпотривэ, ау мынкат родул мунчий пэринцилор ноштри дин тинереця ноастрэ: оиле ши боий лор, фиий ши фийчеле лор.
24Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.
25Сэ не кулкэм ын рушиня ноастрэ ши сэ не ынвелим ку окара ноастрэ, кэч ам пэкэтуит ымпотрива Домнулуй Думнезеулуй ностру, ной ши пэринций ноштри, дин тинереця ноастрэ ши пынэ ын зиуа де азь, ши н-ам аскултат гласул Домнулуй Думнезеулуй ностру.”
25Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.