Иеремия 38
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Шефатия, фиул луй Матан, Гедалия, фиул луй Пашхур, Иукал, фиул луй Шелемия, ши Пашхур, фиул луй Малкия, ау аузит кувинтеле пе каре ле спуня Иеремия ынтрегулуй попор, зикынд:
1А Сефатија, син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин, чуше речи које говори Јеремија свему народу рекавши:
2„Аша ворбеште Домнул: ‘Чине ва рэмыне ын четатя ачаста ва мури учис де сабие, де фоамете сау де чумэ, дар чине ва еши ши се ва дуче ла халдеень ва скэпа ку вяцэ, ва авя ка прадэ вяца луй ши ва трэи.’
2Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити место плена, и биће жив.
3Аша ворбеште Домнул: ‘Четатя ачаста ва фи датэ ын мына оштирий ымпэратулуй Бабилонулуй, ши о ва луа!’”
3Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонског, и узеће га.
4Атунч, кэпетенииле ау зис ымпэратулуй: „Омул ачеста ар требуи оморыт! Кэч ынмоае инима оаменилор де рэзбой каре ау май рэмас ын четатя ачаста ши а ынтрегулуй попор, цинынду-ле асеменя кувынтэрь; омул ачеста ну урмэреште бинеле попорулуй ачестуя ши ну-й вря декыт ненорочиря.”
4И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу него зло.
5Ымпэратул Зедекия а рэспунс: „Ятэ-л кэ есте ын мыниле воастре, кэч ымпэратул ну поате нимик ымпотрива воастрэ!”
5А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа насупрот вама.
6Атунч, ей ау луат пе Иеремия ши л-ау арункат ын гроапа луй Малкия, фиул ымпэратулуй, каре се афла ын куртя темницей, ши ау коборыт ын еа пе Иеремия ку фуний. Ын гроапэ ну ера апэ, дар ера норой, ши Иеремия с-а афундат ын норой.
6Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелеховог, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.
7Ебед-Мелек, Етиопиянул, фамен дрегэтор ла куртя ымпэратулуй, а аузит кэ Иеремия фусесе арункат ын гроапэ. Ымпэратул стэтя ла поарта луй Бениамин.
7Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше у двору царевом, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сеђаше на вратима Венијаминовим,
8Ебед-Мелек а ешит дин каса ымпэратулуй ши а ворбит ымпэратулуй астфел:
8изиђе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи:
9„Ымпэрате, домнул меу, оамений ачештя ау фэкут рэу кэ с-ау пуртат аша ку пророкул Иеремия арункынду-л ын гроапэ; аре сэ моарэ де фоаме аколо унде есте, кэч ын четате ну есте пыне!”
9Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и онде где је био од глади умро, јер нема више хлеба у граду.
10Ымпэратул а дат урмэтоаря порункэ луй Ебед-Мелек, Етиопиянул: „Я де аич трейзечь де оамень ку тине ши скоате дин гроапэ пе пророкул Иеремия пынэ ну моаре!”
10Зато цар заповеди Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.
11Ебед-Мелек а луат ку ел пе оамений ачея ши с-а дус ла каса ымпэратулуй, ынтр-ун лок дедесубтул вистиерией; а луат де аколо ниште петиче де хайне пуртате ши ниште здренце де хайне векь ши ле-а коборыт луй Иеремия ын гроапэ, ку ниште фуний.
11Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.
12Ебед-Мелек, Етиопиянул, а зис луй Иеремия: „Пуне ачесте петиче пуртате ши ачесте здренце суб субсуорь, суб фуний.” Ши Иеремия а фэкут аша.
12И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.
13Ау трас астфел пе Иеремия ку фунииле ши л-ау скос афарэ дин гроапэ. Иеремия а рэмас ын куртя темницей.
13И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у трему од тамнице.
14Ымпэратул Зедекия а тримис дупэ пророкул Иеремия ши л-а адус ла ел, ла интраря а трея а Касей Домнулуй. Ши ымпэратул а зис луй Иеремия: „Ам сэ те ынтреб чева, сэ ну-мь аскунзь нимик!”
14Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који беше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити.
15Иеремия а рэспунс луй Зедекия: „Дакэ ыць вой спуне, мэ вей оморы; яр дакэ-ць вой да ун сфат, ну мэ вей аскулта.”
15А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те саветујем, нећеш ме послушати.
16Ымпэратул Зедекия а журат ын тайнэ луй Иеремия ши а зис: „Виу есте Домнул, каре не-а дат вяца, кэ ну те вой оморы ши ну те вой лэса ын мыниле оаменилор ачестора, каре вор сэ-ць я вяца!”
16Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.
17Иеремия а зис атунч луй Зедекия: „Аша ворбеште Домнул Думнезеул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Дакэ те вей супуне кэпетениилор ымпэратулуй Бабилонулуй, вей скэпа ку вяцэ ши нич четатя ачаста ну ва фи арсэ ку фок, яр ту вей трэи ымпреунэ ку каса та.
17Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара вавилонског, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.
18Дар, дакэ ну те вей супуне кэпетениилор ымпэратулуй Бабилонулуй, четатя ачаста ва фи датэ ын мыниле халдеенилор, каре о вор арде ку фок, яр ту ну вей скэпа дин мыниле лор!’”
18Ако ли не отидеш ка кнезовима цара вавилонског, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш побећи из руку њихових.
19Ымпэратул Зедекия а зис луй Иеремия: „Мэ тем де иудеий каре ау трекут ла халдеень; мэ тем сэ ну мэ дя ын мыниле лор ши сэ мэ батжокоряскэ.”
19А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребегли ка Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати.
20Иеремия а рэспунс: „Ну те вор да. Аскултэ гласул Домнулуй ын че-ць спун, кэч о вей дуче бине ши вей скэпа ку вяцэ.
20А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.
21Дар, дакэ ну врей сэ ешь, ятэ че мь-а дескоперит Домнул:
21Ако ли нећеш да изиђеш, ово је шта ми показа Господ:
22‘Тоате невестеле каре ау май рэмас ын каса ымпэратулуй луй Иуда вор фи луате де кэпетенииле ымпэратулуй Бабилонулуй ши вор зиче желинд: «Приетений тэй чей бунь те-ау ыншелат ши те-ау ындуплекат, дар, кынд ци с-ау афундат пичоареле ын норой, ей ау фуӂит!»
22Гле, све жене које су остале у дому цара Јудиног, одвешће се ка кнезовима цара вавилонског, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.
23Тоате невестеле тале ши копиий тэй вор фи луаць де халдеень ши ну вей скэпа де мыниле лор, чи вей фи принс де мына ымпэратулуй Бабилонулуй ши четатя ачаста ва фи арсэ ку фок.’”
23Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њихових; него ћеш допасти у руке цару вавилонском, и овај ће град изгорети огњем.
24Зедекия а зис луй Иеремия: „Сэ ну штие нимень нимик дин кувинтеле ачестя, ши ну вей мури!
24Тада рече Седекија Јеремији: Нико да не дозна за те речи, да не погинеш.
25Дар, дакэ вор аузи кэпетенииле кэ ць-ам ворбит ши дакэ вор вени ши-ць вор зиче: ‘Спуне-не че ай спус ымпэратулуй ши че ць-а спус ымпэратул; ну не аскунде нимик, ши ну те вом оморы’,
25Ако ли кнезови, чувши да сам говорио с тобом, дођу к теби и кажу ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?
26сэ ле рэспунзь: ‘Ам ругат пе ымпэрат сэ ну мэ тримитэ ярэшь ын каса луй Ионатан, ка ну кумва сэ мор аколо!’”
26Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошаље натраг у дом Јонатанов да умрем онде.
27Тоате кэпетенииле ау венит ла Иеремия ши л-ау ынтребат. Ел ле-а рэспунс ынтокмай кум порунчисе ымпэратул. Ей ау тэкут атунч ши ау плекат, кэч нимень н-аузисе нимик.
27И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвим како му заповеди цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.
28Иеремия ынсэ а рэмас ын куртя темницей пынэ ын зиуа луэрий Иерусалимулуй.
28А Јеремија оста у трему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он беше онде кад узеше Јерусалим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.