Иеремия 18
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Кувынтул ворбит луй Иеремия дин партя Домнулуй ши каре сунэ астфел:
1Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2„Скоалэ-те ши кобоарэ-те ын каса оларулуй; аколо те вой фаче сэ аузь кувинтеле Меле!”
2Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.
3Кынд м-ам коборыт ын каса оларулуй, ятэ кэ ел лукра пе роатэ.
3Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
4Васул пе каре-л фэчя н-а избутит – кум се ынтымплэ ку лутул ын мына оларулуй. Атунч, ел а фэкут ун алт вас, кум й-а плэкут луй сэ-л факэ.
4И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.
5Ши Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
5Тада дође ми реч Господња говорећи:
6„Ну пот Еу сэ фак ку вой ка оларул ачеста, касэ а луй Исраел?”, зиче Домнул. „Ятэ, кум есте лутул ын мына оларулуй, аша сунтець вой ын мына Мя, касэ а луй Исраел!
6Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
7Деодатэ зик деспре ун ням, деспре о ымпэрэцие, кэ-л вой смулӂе, кэ-л вой сурпа ши кэ-л вой нимичи,
7Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;
8дар, дакэ нямул ачеста деспре каре ам ворбит астфел се ынтоарче де ла рэутатя луй, атунч ши Мие Ымь паре рэу де рэул пе каре Ымь пусесем ын гынд сэ и-л фак.
8ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.
9Тот аша ынсэ, деодатэ зик деспре ун ням сау деспре о ымпэрэцие кэ-л вой зиди сау кэ-л вой сэди,
9А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
10дар, дакэ нямул ачеста фаче че есте рэу ынаинтя Мя ши н-аскултэ гласул Меу, атунч Ымь паре рэу ши де бинеле пе каре авям де гынд сэ и-л фак.
10ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
11Де ачея, ворбеште акум оаменилор луй Иуда ши локуиторилор Иерусалимулуй ши зи: ‘Аша ворбеште Домнул: «Ятэ, прегэтеск о ненорочире ымпотрива воастрэ ши фак ун план ымпотрива воастрэ. Де ачея, ынтоарчеци-вэ фиекаре де ла каля воастрэ чя ря, ындрептаци-вэ умблетеле ши фаптеле!»’”
11Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.
12Дар ей зик: „Деӂяба! Кэч ной не вом урма гындуриле ноастре ши вом лукра фиекаре дупэ порнириле инимий ноастре реле!”
12А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.
13Де ачея, аша ворбеште Домнул: „Ынтребаць пе нямурь! Чине а аузит вреодатэ асеменя лукрурь? Фечоара луй Исраел а фэкут грозаве блестемэций.
13Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.
14Пэрэсеште зэпада Либанулуй стынка огоарелор? Сау се вэд секынд апеле каре вин де департе проаспете ши кургэтоаре?
14Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?
15Тотушь попорул Меу М-а уйтат ши адуче тэмые идолилор; с-а абэтут дин кэиле луй, а пэрэсит векиле кэрэрь ши а апукат пе кэрэрь ши друмурь небэтуте,
15А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,
16фэкынд астфел дин цара лор о пустиетате, о вешникэ батжокурэ; тоць чей че трек прин еа сунт уймиць ши дау дин кап.
16Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.
17Ка вынтул де ла рэсэрит ый вой рисипи ынаинтя врэжмашулуй, яр ын зиуа неказулуй лор, ле вой ынтоарче спателе ши ну Мэ вой уйта ла ей!”
17Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.
18Атунч ей ау зис: „Вениць сэ урзим реле ымпотрива луй Иеремия! Кэч доар ну ва пери Леӂя дин липсэ де преоць, нич сфатул дин липсэ де ынцелепць, нич кувынтул дин липсэ де пророчь. Хайдем сэ-л учидем ку ворба ши сэ ну луэм сяма ла тоате ворбириле луй!”
18А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.
19Аскултэ-мэ, Доамне, ши аузь гласул потривничилор мей!
19Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
20Ку рэу се рэсплэтеште бинеле? Кэч ау сэпат о гроапэ ка сэ-мь я вяца. Аду-Ць аминте кэ ам стат ынаинтя Та ка сэ ворбеск бине пентру ей ши сэ абат мыния Та де ла ей.
20Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.
21Де ачея, дэ пе копиий лор прадэ фоаметей ши добоарэ-й ку сабия! Невестеле лор сэ фие липсите де копий ши сэ рэмынэ вэдуве, ши бэрбаций лор сэ фие луаць де чумэ; тинерий лор сэ фие учишь де сабие ын луптэ!
21Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.
22Сэ се аудэ стригэте ешинд дин каселе лор кынд четеле адусе де Тине вор кэдя деодатэ песте ей! Кэч ау сэпат о гроапэ ка сэ мэ приндэ ши мь-ау ынтинс лацурь суб пичоаре.
22Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.
23Дар Ту, Доамне, куношть тоате унелтириле лор фэкуте ка сэ мэ омоаре. Ну ле ерта нелеӂюиря ши ну ле штерӂе пэкатул динаинтя Та, чи сэ фие доборыць ын Фаца Та! Лукрязэ ымпотрива лор ла время мынией Тале!
23А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.