Иеремия 7
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ятэ кувынтул ворбит луй Иеремия дин партя Домнулуй:
1Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2„Шезь ла поарта Касей Домнулуй, вестеште аколо кувынтул ачеста ши спуне: ‘Аскултаць Кувынтул Домнулуй, тоць бэрбаций луй Иуда каре интраць пе ачесте порць ка сэ вэ ынкинаць ынаинтя Домнулуй!’”
2Стани на вратима дома Господњег, и огласи онде ову реч, и реци: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.
3Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: „Ындрептаци-вэ кэиле ши фаптеле, ши вэ вой лэса сэ локуиць ын локул ачеста.
3Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите своје путеве и дела своја, па ћу учинити да станујете на овом месту.
4Ну вэ хрэниць ку нэдеждь ыншелэтоаре, зикынд: ‘Ачеста есте Темплул Домнулуй, Темплул Домнулуй, Темплул Домнулуй!’
4Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
5Кэч нумай дакэ вэ вець ындрепта кэиле ши фаптеле, дакэ вець ынфэптуи дрептатя уний фацэ де алций,
5Него доиста поправите своје путеве и дела своја, и судите право између човека и ближњег његова.
6дакэ ну вець асупри пе стрэин, пе орфан ши пе вэдувэ, дакэ ну вець вэрса сынӂе невиноват ын локул ачеста ши дакэ ну вець мерӂе дупэ алць думнезей, спре ненорочиря воастрэ,
6Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крв праву не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло.
7нумай аша вэ вой лэса сэ локуиць ын локул ачеста, ын цара пе каре ам дат-о пэринцилор воштри, дин вешничие ын вешничие.
7Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8Дар ятэ кэ вой вэ хрэниць ку нэдеждь ыншелэтоаре, каре ну служеск ла нимик.
8Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу.
9Кум? Фураць, учидець, прякурвиць, жураць стрымб, адучець тэмые луй Баал, мерӂець дупэ алць думнезей пе каре ну-й куноаштець…
9Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;
10Ши апой вениць сэ вэ ынфэцишаць ынаинтя Мя, ын Каса ачаста песте каре есте кемат Нумеле Меу, ши зичець: ‘Сунтем избэвиць!’, ка ярэшь сэ фачець тоате ачесте урычунь!
10па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: Избависмо се, да чините све ове гадове.
11Есте Каса ачаста, песте каре есте кемат Нумеле Меу, о пештерэ де тылхарь ынаинтя воастрэ? Еу Ынсумь вэд лукрул ачеста”, зиче Домнул.
11Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.
12„Дучеци-вэ дар ла локул каре-Мь фусесе ынкинат ла Сило, унде пусесем сэ локуяскэ одиниоарэ Нумеле Меу, ши ведець че й-ам фэкут дин причина рэутэций попорулуй Меу Исраел!
12Него идите сада на моје место, које је било у Силому, где наместих име своје испочетка, и видите шта сам му учинио за злоћу народа свог Израиља.
13Ши акум, фииндкэ аць фэкут тоате ачесте фапте”, зиче Домнул, „фииндкэ в-ам ворбит дис-де-диминяцэ, ши н-аць аскултат, фииндкэ в-ам кемат, ши н-аць рэспунс,
13Зато сада, што чините сва она дела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одазивате,
14вой фаче Касей песте каре есте кемат Нумеле Меу, ын каре вэ пунець ынкредеря, ши локулуй пе каре ви л-ам дат воуэ ши пэринцилор воштри, ле вой фаче ынтокмай кум ам фэкут луй Сило.
14зато ћу учинити том дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овом месту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.
15Ши вэ вой лепэда де ла Фаца Мя, кум ам лепэдат пе тоць фраций воштри, пе тоатэ сэмынца луй Ефраим!
15И одбацићу вас од лица свог, као што сам одбацио сву браћу вашу, све семе Јефремово.
16Ту ынсэ ну мижлочи пентру попорул ачеста, ну ынэлца нич черерь, нич ругэчунь пентру ей ши ну стэруи пе лынгэ Мине; кэч ну те вой аскулта!
16Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.
17Ну везь че фак ей ын четэциле луй Иуда ши пе улицеле Иерусалимулуй?
17Зар не видиш шта чине по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским?
18Копиий стрынг лемне, пэринций апринд фокул ши фемеиле фрэмынтэ плэмэдяла, ка сэ прегэтяскэ турте ымпэрэтесей черулуй ши сэ тоарне жертфе де бэутурэ алтор думнезей, ка сэ Мэ мыние.
18Синови купе дрва, а очеви ложе огањ, и жене месе тесто, да пеку колаче царици небеској, и да лију наливе другим боговима, да би мене дражили.
19Пе Мине Мэ мыние ей оаре?”, зиче Домнул. „Ну пе ей ыншишь, спре рушиня лор?”
19Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом?
20Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: „Ятэ, мыния ши урӂия Мя се вор вэрса песте локул ачеста, песте оамень ши добитоаче, песте копачий де пе кымп ши песте роаделе пэмынтулуй, ши ва арде, ши ну се ва стинӂе.”
20Зато овако говори Господ Господ: Гле, гнев мој и јарост моја излиће се на ово место, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.
21Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: „Адэугаць ардериле воастре де тот ла жертфеле воастре ши мынкаци-ле карня!
21Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.
22Кэч н-ам ворбит нимик ку пэринций воштри ши ну ле-ам дат ничо порункэ ку привире ла ардерь-де-тот ши жертфе ын зиуа кынд й-ам скос дин цара Еӂиптулуй.
22Јер не говорих оцима вашим, нити им заповедих, кад их изведох из земље мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.
23Чи ятэ порунка пе каре ле-ам дат-о: ‘Аскултаць гласул Меу, ши Еу вой фи Думнезеул востру, яр вой вець фи попорул Меу; умблаць пе тоате кэиле пе каре ви ле-ам порунчит, ка сэ фиць феричиць!’
23Него им ово заповедих говорећи: Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свим путевима које вам заповедих, да би вам добро било.
24Дар ей н-ау аскултат ши н-ау луат аминте, чи ау урмат сфатуриле ши порнириле инимий лор реле, ау дат ынапой ши н-ау мерс ынаинте.
24Али не послушаше, нити уха свог пригнуше, него идоше по саветима и мислима злог срца свог, и отидоше натраг, а не напред.
25Дин зиуа кынд ау ешит пэринций воштри дин Еӂипт пынэ ын зиуа де азь, в-ам тримис пе тоць служиторий Мей, пророчий, й-ам тримис ын фиекаре зи, де диминяцэ.
25Откад изиђоше оци ваши из земље мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.
26Дар ей ну М-ау аскултат, н-ау луат аминте, шь-ау ынцепенит гытул ши ау фэкут май рэу декыт пэринций лор.
26Али не послушаше ме, нити уха свог пригнуше, него беху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.
27Ши, кяр дакэ ле вей спуне тоате ачесте лукрурь, тот ну те вор аскулта ши, дакэ вей стрига ла ей, ну-ць вор рэспунде.
27Говорићеш им све ове речи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.
28Де ачея, спуне-ле: ‘Ачеста есте попорул каре н-аскултэ гласул Домнулуй Думнезеулуй сэу ши каре ну вря сэ я ынвэцэтурэ; с-а дус адевэрул, а фуӂит дин гура лор.
28Зато им реци: Ово је народ који не слуша глас Господа Бога свог, нити прима науке; пропаде вера и неста је из уста њихових.
29Акум, тунде-ць пэрул, Иерусалиме, ши арункэ-л департе; суе-те пе ынэлцимь ши фэ о кынтаре де жале! Кэч Домнул ляпэдэ ши ындепэртязэ нямул де оамень каре Й-а ацыцат урӂия.’
29Острижи косу своју и баци је, и заридај гласно на високим местима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгневи.
30Кэч копиий луй Иуда ау фэкут че есте рэу ынаинтя Мя”, зиче Домнул, „шь-ау ашезат урычуниле лор ын Каса песте каре есте кемат Нумеле Меу, ка с-о спурче.
30Јер синови Јудини учинише шта је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.
31Ау зидит ши локурь ыналте ла Тофет, ын валя Бен-Хином, ка сэ-шь ардэ ын фок фиий ши фийчеле – лукру пе каре Еу ну-л порунчисем ши нич ну-Мь трекусе прин минте.
31И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномовог, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нисам заповедио нити ми је дошло на ум.
32Де ачея, ятэ, вин зиле”, зиче Домнул, „кынд ну се ва май зиче Тофет ши валя Бен-Хином, чи се ва зиче Валя Мэчелулуй ши се вор ынгропа морций ла Тофет, дин липсэ де лок.
32Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномовог, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити места.
33Трупуриле моарте але ачестуй попор вор фи храна пэсэрилор черулуй ши а фярелор пэмынтулуй, ши нимень ну ле ва сперия.
33И мртва ће телеса народа овог бити храна птицама небеским и зверју земаљском, и неће бити никога да их плаши.
34Вой фаче астфел сэ ынчетезе ын четэциле луй Иуда ши пе улицеле Иерусалимулуй стригэтеле де букурие ши стригэтеле де веселие, кынтечеле мирелуй ши кынтечеле миресей, кэч цара ва ажунӂе ун пустиу!”
34И учинићу, те ће из градова Јудиних и с улица јерусалимских нестати глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин; јер ће земља опустети.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.