Jeremiah 18
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The word which came to Jeremiah from the LORD, saying:
1Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2'Arise, and go down to the potter's house, and there I will cause thee to hear My words.'
2Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.
3Then I went down to the potter's house, and, behold, he was at his work on the wheels.
3Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
4And whensoever the vessel that he made of the clay was marred in the hand of the potter, he made it again another vessel, as seemed good to the potter to make it.
4И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.
5Then the word of the LORD came to me, saying:
5Тада дође ми реч Господња говорећи:
6'O house of Israel, cannot I do with you as this potter? saith the LORD. Behold, as the clay in the potter's hand, so are ye in My hand, O house of Israel.
6Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
7At one instant I may speak concerning a nation, and concerning a kingdom, to pluck up and to break down and to destroy it;
7Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;
8but if that nation turn from their evil, because of which I have spoken against it, I repent of the evil that I thought to do unto it.
8ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.
9And at one instant I may speak concerning a nation, and concerning a kingdom, to build and to plant it;
9А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
10but if it do evil in My sight, that it hearken not to My voice, then I repent of the good, wherewith I said I would benefit it.
10ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
11Now therefore do thou speak to the men of Judah, and to the inhabitants of Jerusalem, saying: Thus saith the LORD: Behold, I frame evil against you, and devise a device against you; return ye now every one from his evil way, and amend your ways and your doings.
11Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.
12But they say: There is no hope; but we will walk after our own devices, and we will do every one after the stubbornness of his evil heart.'
12А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.
13Therefore thus saith the LORD: Ask ye now among the nations, who hath heard such things; the virgin of Israel hath done a very horrible thing.
13Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.
14Doth the snow of Lebanon fail from the rock of the field? or are the strange cold flowing waters plucked up?
14Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?
15For My people hath forgotten Me, they offer unto vanity; and they have been made to stumble in their ways, in the ancient paths, to walk in bypaths, in a way not cast up;
15А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,
16To make their land an astonishment, and a perpetual hissing; every one that passeth thereby shall be astonished, and shake his head.
16Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.
17I will scatter them as with an east wind before the enemy; I will look upon their back, and not their face, in the day of their calamity.
17Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.
18Then said they: 'Come, and let us devise devices against Jeremiah; for instruction shall not perish from the priest, nor counsel from the wise, nor the word from the prophet. Come, and let us smite him with the tongue, and let us not give heed to any of his words.'
18А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.
19Give heed to me, O LORD, and hearken to the voice of them that contend with me.
19Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
20Shall evil be recompensed for good? For they have digged a pit for my soul. Remember how I stood before Thee to speak good for them, to turn away Thy wrath from them.
20Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.
21Therefore deliver up their children to the famine, and hurl them to the power of the sword; and let their wives be bereaved of their children, and widows; and let their men be slain of death, and their young men smitten of the sword in battle.
21Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.
22Let a cry be heard from their houses, when thou shalt bring a troop suddenly upon them; for they have digged a pit to take me, and hid snares for my feet.
22Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.
23Yet, LORD, Thou knowest all their counsel against me to slay me; forgive not their iniquity, neither blot out their sin from Thy sight; but let them be made to stumble before Thee; Deal Thou with them in the time of Thine anger.
23А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.