متّی 5
Old Persian Version (ترجمه قدیم)Translation
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1خوشابحالها و گروهی بسیار دیده، بر فراز کوه آمد و وقتی که او بنشست شاگردانش نزد اوحاضر شدند.
1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
2آنگاه دهان خود را گشوده، ایشان را تعلیم داد و گفت:
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
3«خوشابحال مسکینان در روح، زیرا ملکوت آسمان از آن ایشان است.
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско.
4خوشابحال ماتمیان، زیرا ایشان تسلی خواهند یافت.
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити.
5خوشابحال حلیمان، زیرا ایشان وارث زمین خواهند شد.
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу.
6خوشابحال گرسنگان و تشنگان عدالت، زیراایشان سیر خواهندشد.
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
7خوشابحال رحم کنندگان، زیرا بر ایشان رحم کرده خواهدشد.
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани.
8خوشابحال پاک دلان، زیرا ایشان خدا راخواهند دید.
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.
9خوشابحال صلح کنندگان، زیراایشان پسران خدا خوانده خواهند شد.
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати.
10خوشابحال زحمت کشان برای عدالت، زیراملکوت آسمان از آن ایشان است.
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
11خوشحال باشید چون شما را فحش گویند و جفا رسانند، وبخاطر من هر سخن بدی بر شما کاذبانه گویند.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
12خوش باشید و شادی عظیم نمایید، زیرا اجر شما در آسمان عظیم است زیرا که به همینطور بر انبیای قبل از شما جفامی رسانیدند.
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
13«شما نمک جهانید! لیکن اگر نمک فاسدگردد، به کدام چیز باز نمکین شود؟ دیگر مصرفی ندارد جز آنکه بیرون افکنده، پایمال مردم شود.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
14شما نور عالمید. شهری که بر کوهی بنا شود، نتوان پنهان کرد.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15و چراغ را نمی افروزند تا آن را زیر پیمانه نهند، بلکه تا بر چراغدان گذارند؛ آنگاه به همه کسانی که در خانه باشند، روشنایی میبخشد.
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
16همچنین بگذارید نور شما بر مردم بتابد تا اعمال نیکوی شما را دیده، پدر شما را که در آسمان است تمجید نمایند.
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
17«گمان مبرید که آمدهام تا تورات یا صحف انبیا را باطل سازم. نیامدهام تا باطل نمایم بلکه تاتمام کنم.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
18زیرا هر آینه به شما میگویم، تاآسمان و زمین زایل نشود، همزه یا نقطهای ازتورات هرگز زایل نخواهد شد تا همه واقع شود.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
19پس هرکه یکی از این احکام کوچکترین رابشکند و به مردم چنین تعلیم دهد، در ملکوت آسمان کمترین شمرده شود. اما هرکه بعمل آورد و تعلیم نماید، او در ملکوت آسمان بزرگ خوانده خواهد شد.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
20زیرا به شما میگویم، تاعدالت شما بر عدالت کاتبان و فریسیان افزون نشود، به ملکوت آسمان هرگز داخل نخواهیدشد.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
21«شنیدهاید که به اولین گفته شده است “قتل مکن و هرکه قتل کند سزاوار حکم شود.”
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
22لیکن من به شما میگویم، هرکه به برادر خود بیسبب خشم گیرد، مستوجب حکم باشد و هرکه برادرخود را راقا گوید، مستوجب قصاص باشد و هرکه احمق گوید، مستحق آتش جهنم بود.
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
23پس هرگاه هدیه خود را به قربانگاه ببری و آنجا بهخاطرت آید که برادرت بر تو حقی دارد،
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
24هدیه خود را پیش قربانگاه واگذار و رفته، اول با برادرخویش صلح نما و بعد آمده، هدیه خود رابگذران.
24остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25با مدعی خود مادامی که با وی در راه هستی صلح کن، مبادا مدعی، تو را به قاضی سپارد و قاضی، تو را به داروغه تسلیم کند و در زندان افکنده شوی.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
26هرآینه به تو میگویم، که تا فلس آخر را ادا نکنی، هرگز از آنجا بیرون نخواهی آمد.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
27«شنیدهاید که به اولین گفته شده است “زنامکن.”
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
28لیکن من به شما میگویم، هر کس به زنی نظر شهوت اندازد، همان دم در دل خود با او زناکرده است.
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
29پس اگر چشم راستت تو رابلغزاند، قلعش کن و از خود دور انداز زیرا تو رابهتر آن است که عضوی از اعضایت تباه گردد، ازآنکه تمام بدنت در جهنم افکنده شود.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30و اگردست راستت تو را بلغزاند، قطعش کن و از خوددور انداز، زیرا تو را مفیدتر آن است که عضوی ازاعضای تو نابود شود، از آنکه کل جسدت دردوزخ افکنده شود.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
31«و گفته شده است هرکه از زن خودمفارقت جوید، طلاق نامهای بدو بدهد.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
32لیکن من به شما میگویم، هر کس بغیر علت زنا، زن خود را از خود جدا کند باعث زنا کردن اومی باشد، و هرکه زن مطلقه را نکاح کند، زنا کرده باشد.
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
33«باز شنیدهاید که به اولین گفته شده است که “قسم دروغ مخور، بلکه قسم های خود را به خداوند وفا کن.”
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
34لیکن من به شما میگویم، هرگز قسم مخورید، نه به آسمان زیرا که عرش خداست،
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
35و نه به زمین زیرا که پای انداز اواست، و نه به ارشلیم زیرا که شهر پادشاه عظیم است،
35ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
36و نه بهسر خود قسم یاد کن، زیرا که مویی را سفید یا سیاه نمی توانی کرد.
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
37بلکه سخن شما بلی بلی و نی نی باشد زیرا که زیاده براین از شریر است.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
38«شنیدهاید که گفته شده است.”چشمی به چشمی و دندانی به دندانی “
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
39لیکن من به شمامی گویم، با شریر مقاومت مکنید بلکه هرکه بررخساره راست تو طپانچه زند، دیگری را نیز به سوی او بگردان،
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
40و اگر کسی خواهد با تو دعواکند و قبای تو را بگیرد، عبای خود را نیز بدوواگذار،
40и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
41و هرگاه کسی تو را برای یک میل مجبور سازد، دو میل همراه او برو.
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
42هر کس ازتو سوال کند، بدو ببخش و از کسیکه قرض از توخواهد، روی خود را مگردان.»
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
43«شنیدهاید که گفته شده است “همسایه خورا محبت نما و با دشمن خود عداوت کن.”
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
44امامن به شما میگویم که دشمنان خود را محبت نمایید و برای لعن کنندگان خود برکت بطلبید و به آنانی که از شما نفرت کنند، احسان کنید و به هرکه به شما فحش دهد و جفا رساند، دعای خیرکنید،
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
45تا پدر خود را که در آسمان است پسران شوید، زیرا که آفتاب خود را بر بدان و نیکان طالع میسازد و باران بر عادلان و ظالمان میباراند.
45да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
46زیرا هرگاه آنانی را محبت نمایید که شما رامحبت مینمایند، چه اجر دارید؟ آیا باجگیران چنین نمی کنند؟
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
47و هرگاه برادران خود را فقطسلام گویید چه فضیلت دارید؟ آیا باجگیران چنین نمی کنند؟
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
48پس شما کامل باشید چنانکه پدر شما که در آسمان است کامل است.
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.