Timotheum Ii 2
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tu ergo fili mi, confortare in gratia, quæ est in Christo Jesu:
1Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;
2et quæ audisti a me per multos testes, hæc commenda fidelibus hominibus, qui idonei erant et alios docere.
2и шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити.
3Labora sicut bonus miles Christi Jesu.
3Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа;
4Nemo militans Deo implicat se negotiis sæcularibus: ut ei placeat, cui se probavit.
4јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи.
5Nam et qui certat in agone, non coronatur nisi legitime certaverit.
5Ако и војује, не добија венац ако право не војује.
6Laborantem agricolam oportet primum de fructibus percipere.
6Радин који се труди најпре треба да окуси од рода.
7Intellige quæ dico: dabit enim tibi Dominus in omnibus intellectum.
7Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.
8Memor esto Dominum Jesum Christum resurrexisse a mortuis ex semine David, secundum Evangelium meum,
8Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом,
9in quo laboro usque ad vincula, quasi male operans: sed verbum Dei non est alligatum.
9у коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.
10Ideo omnia sustineo propter electos, ut et ipsi salutem consequantur, quæ est in Christo Jesu, cum gloria cælesti.
10Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном.
11Fidelis sermo: nam si commortui sumus, et convivemus:
11Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.
12si sustinebimus, et conregnabimus: si negaverimus, et ille negabit nos:
12Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати. Ако се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи.
13si non credimus, ille fidelis permanet, negare seipsum non potest.
13Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи.
14Hæc commone, testificans coram Domino. Noli contendere verbis: ad nihil enim utile est, nisi ad subversionem audientium.
14Ово напомињи, и посведочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.
15Sollicite cura teipsum probabilem exhibere Deo, operarium inconfusibilem, recte tractantem verbum veritatis.
15Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине.
16Profana autem et vaniloquia devita: multum enim proficiunt ad impietatem:
16А поганих празних разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,
17et sermo eorum ut cancer serpit: ex quibus est Hymenæus et Philetus,
17и реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,
18qui a veritate exciderunt, dicentes resurrectionem esse jam factam, et subverterunt quorumdam fidem.
18који у истини погрешише говорећи да је васкрсење већ било; и сметају веру неких.
19Sed firmum fundamentum Dei stat, habens signaculum hoc: cognovit Dominus qui sunt ejus, et discedat ab iniquitate omnis qui nominat nomen Domini.
19Тврдо дакле стоји темељ Божји имајући овај печат: Позна Господ своје; и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње.
20In magna autem domo non solum sunt vasa aurea, et argentea, sed et lignea, et fictilia: et quædam quidem in honorem, quædam autem in contumeliam.
20А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.
21Si quis ergo emundaverit se ab istis, erit vas in honorem sanctificatum, et utile Domino ad omne opus bonum paratum.
21Ако дакле ко очисти себе од овог, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дело.
22Juvenilia autem desideria fuge, sectare vero justitiam, fidem, spem, caritatem, et pacem cum iis qui invocant Dominum de corde puro.
22Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца;
23Stultas autem et sine disciplina quæstiones devita: sciens quia generant lites.
23а лудих и празних запиткивања клони се знајући да рађају свађе.
24Servum autem Domini non oportet litigare: sed mansuetum esse ad omnes, docibilem, patientem,
24А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,
25cum modestia corripientem eos qui resistunt veritati, nequando Deus det illis pœnitentiam ad cognoscendam veritatem,
25и с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,
26et resipiscant a diaboli laqueis, a quo captivi tenentur ad ipsius voluntatem.
26и да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.