エゼキエル書 24
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Translation
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1第九年の第十の月、その月の十日、再び主の言葉が私に臨んだ。
1Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2「人の子よ、今日という日の日付を書き記せ。バビロンの王が、まさに今日、エルサレムに迫った。
2Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.
3反逆の家にたとえを語り、彼らに言え。『主なる神はこう言われる。 「大釜を火にかけよ。 火にかけ、 その中に水を注げ。
3И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.
4肉の切り身をその中に集めよ。 ももや肩、 すべての良い切れを入れよ。 選り抜きの骨で満たせ。
4Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.
5群れの中から最上のものを取り、 大釜の下に、骨を煮るための薪も積め。 よく煮立たせ、 その中で骨も煮よ。」
5Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.
6それゆえ、主なる神はこう言われる。 「災いだ、流血の町よ。 さびがこびりつき、 さびが取れない大釜よ。 肉を一切れずつ取り出せ。 そのためにくじを引いてはならない。
6Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.
7彼女が流した血は、そのただ中にある。 彼女はそれを裸の岩の上に流した。 地面に注いで、 ちりで覆うことをしなかった。
7Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.
8復讐の怒りを呼び起こすため、 わたしは彼女の血を裸の岩の上に置き、 覆われないようにした。」
8Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.
9それゆえ、主なる神はこう言われる。 「災いだ、流血の町よ。 わたしも薪の山を大きくする。
9Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.
10薪を積み上げ、 火を燃え立たせよ。 肉を煮込み、 煮汁を煮詰め、 骨を焼き尽くせ。
10Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.
11それから、空になった大釜を炭火の上に置け。 それを熱くし、 青銅が灼けるまで熱せよ。 その中で汚れが溶け、 さびが焼き尽くされるまで。
11Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.
12骨折りは尽きた。 それでも、こびりついた厚いさびは落ちない。 火でも落ちない。
12Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.
13あなたの汚れの中には淫らな行いがある。わたしはあなたを清めようとしたが、あなたは清められなかった。それゆえ、わたしがあなたへの憤りを静めるまで、あなたはもはやその汚れから清められない。
13У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.
14主であるわたしが語った。それは起こる。わたしはそれを行う。わたしは退かず、惜しまず、思い直さない。あなたの歩みと行いに従って、人々はあなたを裁く」と主なる神は言われる。』」
14Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.
15また、主の言葉が私に臨んだ。
15Опет ми дође реч Господња говорећи:
16「人の子よ、見よ、わたしは一撃で、あなたの目の慕う者を取り去る。しかし、あなたは嘆き悲しんではならず、泣いてはならない。涙を流してはならない。
16Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.
17声を立てずに嘆息し、死者のための喪に服してはならない。頭にターバンを巻き、足に履物を履け。口を覆ってはならず、弔いのパンを食べてはならない。」
17Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.
18そこで私は朝、民に語った。その夕方、私の妻が死んだ。翌朝、私は命じられたとおりに行った。
18И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.
19民は私に尋ねた。「あなたがこのようにしていることは、われわれにとって何を意味するのか、教えてくれないのか。」
19И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?
20そこで私は彼らに言った。「主の言葉が私に臨んだ。
20И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:
21『イスラエルの家に語れ。主なる神はこう言われる。「見よ、わたしはわたしの聖所、あなたがたの力の誇り、目の慕うもの、あなたがたの心が惜しむものを汚す。あなたがたが残してきた息子や娘は剣に倒れる。
21Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.
22あなたがたは、わたしが行ったとおりに行う。口を覆わず、弔いのパンを食べない。
22И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;
23あなたがたは頭にターバンを巻き、足に履物を履く。嘆き悲しむことも、泣くこともなく、自分たちの不義のうちに衰え果て、互いにうめく。
23и капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.
24このように、エゼキエルはあなたがたへのしるしとなる。彼が行ったすべてのことと同じように、あなたがたも行う。このことが起こるとき、あなたがたは、わたしが主なる神であることを知る。」』」
24И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.
25「人の子よ、わたしが彼らから、彼らの力、栄光の喜び、目の慕うもの、心を寄せるもの、すなわち息子や娘を取り去る日、
25А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,
26その日、逃れた者があなたのもとに来て、あなたの耳にその知らせを聞かせるのではないか。
26у тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?
27その日、逃れた者に対してあなたの口が開かれる。あなたは語り、もはや口がきけない者ではなくなる。こうして、あなたは彼らへのしるしとなる。そのとき、彼らは、わたしが主であることを知る。」
27У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.