2. Самуилова 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.
1洗魯雅 的兒子 約押 ，知道王心裏想念 押沙龍 ，
2И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим.
2就打發人往 提哥亞 去，從那裏叫了一個聰明的婦人來，對她說：「請你假裝居喪的，穿上孝衣，不要用膏抹身，要裝作為死者許久悲哀的婦人；
3И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити.
3進去見王，對王如此如此說。」於是 約押 將當說的話教導了婦人。
4И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе!
4提哥亞 婦人到王面前，伏地叩拜，說：「王啊，求你拯救！」
5А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж.
5王問她說：「你有甚麼事呢？」回答說：「婢女實在是寡婦，我丈夫死了。
6А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га.
6我有兩個兒子，一日在田間爭鬥，沒有人解勸，這個就打死那個。
7И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи.
7現在全家的人都起來攻擊婢女，說：『你將那打死兄弟的交出來，我們好治死他，償他打死兄弟的命，滅絕那承受家業的。』這樣，他們要將我剩下的炭火滅盡，不與我丈夫留名留後在世上。」
8А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те.
8王對婦人說：「你回家去吧！我必為你下令。」
9А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав.
9提哥亞 婦人又對王說：「我主我王，願這罪歸我和我父家，與王和王的位無干。」
10А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.
10王說：「凡難為你的，你就帶他到我這裏來，他必不再攪擾你。」
11А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу.
11婦人說：「願王記念耶和華－你的上帝，不許報血仇的人施行滅絕，恐怕他們滅絕我的兒子。」王說：「我指着永生的耶和華起誓：你的兒子連一根頭髮也不致落在地上。」
12А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори.
12婦人說：「求我主我王容婢女再說一句話。」王說：「你說吧！」
13А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао.
13婦人說：「王為何也起意要害上帝的民呢？王不使那逃亡的人回來，王的這話就是自證己錯了！
14Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.
14我們都是必死的，如同水潑在地上，不能收回。上帝並不奪取人的性命，乃設法使逃亡的人不致成為趕出、回不來的。
15И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже.
15我來將這話告訴我主我王，是因百姓使我懼怕。婢女想，不如將這話告訴王，或者王成就婢女所求的。
16Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег.
16人要將我和我兒子從上帝的地業上一同除滅，王必應允救我脫離他的手。
17И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом.
17婢女又想，我主我王的話必安慰我；因為我主我王能辨別是非，如同上帝的使者一樣。惟願耶和華－你的上帝與你同在！」
18А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој.
18王對婦人說：「我要問你一句話，你一點不要瞞我。」婦人說：「願我主我王說。」
19Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим.
19王說：「你這些話莫非是 約押 的主意嗎？」婦人說：「我敢在我主我王面前起誓：王的話正對，不偏左右，是王的僕人 約押 吩咐我的，這些話是他教導我的。
20Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.
20王的僕人 約押 如此行，為要挽回這事。我主的智慧卻如上帝使者的智慧，能知世上一切事。」
21Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома.
21王對 約押 說：「我應允你這事。你可以去，把那少年人 押沙龍 帶回來。」
22Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече.
22約押 就面伏於地叩拜，祝謝於王，又說：「王既應允僕人所求的，僕人今日知道在我主我王眼前蒙恩了。」
23Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома.
23於是 約押 起身往 基述 去，將 押沙龍 帶回 耶路撒冷 。
24И цар рече: Нека иде својој кући, а лице моје да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не виде лице царево.
24王說：「使他回自己家裏去，不要見我的面。」 押沙龍 就回自己家裏去，沒有見王的面。
25А не беше човека тако лепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до темена не беше на њему мане.
25以色列 全地之中，無人像 押沙龍 那樣俊美，得人的稱讚，從腳底到頭頂毫無瑕疵。
26И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му беше тешко), мерио би косу с главе своје, и биваше је двеста сикала царском мером.
26他的頭髮甚重，每到年底剪髮一次；所剪下來的，按王的平稱一稱，重二百舍客勒。
27И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој беше име Тамара, и она беше лепа.
27押沙龍 生了三個兒子，一個女兒。女兒名叫 她瑪 ，是個容貌俊美的女子。
28И Авесалом оста целе две године у Јерусалиму, а лице царево не виде.
28押沙龍 住在 耶路撒冷 足有二年，沒有見王的面。
29Тада посла Авесалом по Јоава да га пошаље к цару; али он не хте доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хте доћи.
29押沙龍 打發人去叫 約押 來，要託他去見王， 約押 卻不肯來。第二次打發人去叫他，他仍不肯來。
30Тада рече слугама својим: Видите ли њиву Јоавову поред моје? На њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву.
30所以 押沙龍 對僕人說：「你們看， 約押 有一塊田，與我的田相近，其中有大麥，你們去放火燒了。」 押沙龍 的僕人就去放火燒了那田。
31Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: Зашто слуге твоје упалише моју њиву?
31於是 約押 起來，到了 押沙龍 家裏，問他說：「你的僕人為何放火燒了我的田呢？」
32Авесалом рече Јоаву: Ето слао сам к теби говорећи: Ходи овамо да те пошаљем к цару да му кажеш: Зашто сам дошао из Гесура? Боље би било да сам још онде. Зато да видим лице царево; ако ли има каква кривица на мени, нека ме погуби.
32押沙龍 回答 約押 說：「我打發人去請你來，好託你去見王，替我說：『我為何從 基述 回來呢？不如仍在那裏。』現在要許我見王的面；我若有罪，任憑王殺我就是了。」
33И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар целива Авесалома.
33於是 約押 去見王，將這話奏告王，王便叫 押沙龍 來。 押沙龍 來見王，在王面前俯伏於地，王就與 押沙龍 親嘴。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.