1 Chronicles 14
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now Hiram king of Tyre sent messengers to David, and timber of cedars, with masons and carpenters, to build him an house.
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2And David perceived that the LORD had confirmed him king over Israel, for his kingdom was lifted up on high, because of his people Israel.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3¶ And David took more wives at Jerusalem: and David begat more sons and daughters.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4Now these are the names of his children which he had in Jerusalem; Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon,
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5And Ibhar, and Elishua, and Elpalet,
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
6And Nogah, and Nepheg, and Japhia,
6и Нога и Нефег и Јафија,
7And Elishama, and Beeliada, and Eliphalet.
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
8¶ And when the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David. And David heard of it , and went out against them.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9And the Philistines came and spread themselves in the valley of Rephaim.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10And David enquired of God, saying, Shall I go up against the Philistines? and wilt thou deliver them into mine hand? And the LORD said unto him, Go up; for I will deliver them into thine hand.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11So they came up to Baal-perazim; and David smote them there. Then David said, God hath broken in upon mine enemies by mine hand like the breaking forth of waters: therefore they called the name of that place Baal-perazim.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12And when they had left their gods there, David gave a commandment, and they were burned with fire.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13And the Philistines yet again spread themselves abroad in the valley.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14Therefore David enquired again of God; and God said unto him, Go not up after them; turn away from them, and come upon them over against the mulberry trees.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15And it shall be, when thou shalt hear a sound of going in the tops of the mulberry trees, that then thou shalt go out to battle: for God is gone forth before thee to smite the host of the Philistines.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16David therefore did as God commanded him: and they smote the host of the Philistines from Gibeon even to Gazer.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17And the fame of David went out into all lands; and the LORD brought the fear of him upon all nations.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.