1 Chronicles 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Hiram king of Tyre sent messengers to David, and cedar trees, and masons, and carpenters, to build him a house.
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2And David perceived that the Lord had confirmed him king over Israel, and that his kingdom was exalted over his people Israel.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3And David took other wives in Jerusalem: and he beget sons, and daughters.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4Now these are the names of them that were born to him in Jerusalem: Samua, and Sobad, Nathan, and Solomon,
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5Jebahar, and Elisua, and Eliphalet,
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
6And Noga, and Napheg, and Japhia,
6и Нога и Нефег и Јафија,
7Elisama. and Baaliada, and Eliphalet.
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
8And the Philistines hearing that David was anointed king over all Israel, went all up to seek him: and David heard of it, and went out against them.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9And the Philistines came and spread themselves in the vale of Raphaim.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10And David consulted the Lord, saying: Shall I go up against the Philistines, and wilt thou deliver them into my hand? And the Lord said to him: Go up, and I will deliver them into thy hand.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11And when they were come to Baalpharasim, David defeated them there, and he said: God hath divided my enemies by my hand, as waters are divided: and therefore the name of that place was called Baalpharasim.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12And they left there their gods, and David commanded that they should be burnt.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13Another time also the Philistines made an irruption, and spread themselves abroad in the valley.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14And David consulted God again, and God said to him: Go not up after them, turn away from them, and come upon them over against the pear trees.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15And when thou shalt hear the sound of one going in the tops of the pear trees, then shalt thou go out to battle. For God is gone out before thee to strike the army of the Philistines.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16And David did as God had commanded him, and defeated the army of the Philistines, slaying them from Gabaon to Gazera.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17And the name of David became famous in all countries, and the Lord made all nations fear him.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.