1 Chronicles 14
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Huram king of Tyre sent messengers to David, and cedar-trees, and masons, and carpenters, to build him a house.
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2And David perceived that the LORD had established him king over Israel, for his kingdom was exalted exceedingly, for His people Israel's sake.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3And David took more wives at Jerusalem; and David begot more sons and daughters.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4And these are the names of the children whom he had in Jerusalem: Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon;
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5and Ibhar, and Elishua, and Elpelet;
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
6and Nogah, and Nepheg, and Japhia;
6и Нога и Нефег и Јафија,
7and Elishama, and Beeliada, and Eliphelet.
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
8And when the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David; and David heard of it, and went out to meet them.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9Now the Philistines had come and made a raid in the valley of Rephaim.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10And David inquired of God, saying: 'Shall I go up against the Philistines? and wilt Thou deliver them into my hand?' And the LORD said unto him: 'Go up; for I will deliver them into thy hand.'
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11So they came up to Baal-perazim, and David smote them there; and David said: 'God hath broken mine enemies by my hand, like the breach of waters.' Therefore they called the name of that place Baal-perazim.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12And they left their gods there; and David gave commandment, and they were burned with fire.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13And the Philistines yet again made a raid in the valley.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14And David inquired again of God; and God said unto him: 'Thou shalt not go up after them; turn away from them, and come upon them over against the mulberry-trees.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15And it shall be, when thou hearest the sound of marching in the tops of the mulberry-trees, that then thou shalt go out to battle; for God is gone out before thee to smite the host of the Philistines.'
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16And David did as God commanded him; and they smote the host of the Philistines from Gibeon even to Gezer.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17And the fame of David went out into all lands; and the LORD brought the fear of him upon all nations.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.