I Paralipomenon 14
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Misit quoque Hiram rex Tyri nuntios ad David, et ligna cedrina, et artifices parietum, lignorumque, ut ædificarent ei domum.
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2Cognovitque David quod confirmasset eum Dominus in regem super Israël, et sublevatum esset regnum suum super populum ejus Israël.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3Accepit quoque David alias uxores in Jerusalem, genuitque filios et filias.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4Et hæc nomina eorum, qui nati sunt ei in Jerusalem: Samua, et Sobab, Nathan, et Salomon,
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5Jebahar, et Elisua, et Eliphalet,
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
6Noga quoque, et Napheg, et Japhia,
6и Нога и Нефег и Јафија,
7Elisama, et Baaliada, et Eliphalet.
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
8Audientes autem Philisthiim eo quod unctus esset David regem super universum Israël, ascenderunt omnes ut quærerent eum: quod cum audisset David, egressus est obviam eis.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9Porro Philisthiim venientes, diffusi sunt in valle Raphaim.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10Consuluitque David Dominum, dicens: Si ascendam ad Philisthæos, et si trades eos in manu mea? Et dixit ei Dominus: Ascende, et tradam eos in manu tua.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11Cumque illi ascendissent in Baalpharasim, percussit eos ibi David, et dixit: Divisit Deus inimicos meos per manum meam, sicut dividuntur aquæ: et idcirco vocatum est nomen illius loci Baalpharasim.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12Dereliqueruntque ibi deos suos, quos David jussit exuri.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13Alia etiam vice Philisthiim irruerunt, et diffusi sunt in valle.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14Consuluitque rursum David Deum, et dixit ei Deus: Non ascendas post eos: recede ab eis, et venies contra illos ex adverso pyrorum.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15Cumque audieris sonitum gradientis in cacumine pyrorum, tunc egredieris ad bellum: egressus est enim Deus ante te, ut percutiat castra Philisthiim.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16Fecit ergo David sicut præceperat ei Deus, et percussit castra Philisthinorum, de Gabaon usque Gazera.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17Divulgatumque est nomen David in universis regionibus, et Dominus dedit pavorem ejus super omnes gentes.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.