1. Chonik 14
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Und Hiram, der König zu Tyrus, sandte Boten zu David und Zedernholz, Maurer und Zimmerleute, daß sie ihm ein Haus bauten.
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2Und David merkte, daß ihn der HERR zum König über Israel bestätigt hatte; denn sein Königreich stieg auf um seines Volkes Israel willen.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3Und David nahm noch mehr Weiber zu Jerusalem und zeugte noch mehr Söhne und Töchter.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4Und die ihm zu Jerusalem geboren wurden, hießen also: Sammua, Sobab, Nathan, Salomo,
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5Jibhar, Elisua, Elpelet,
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
6Nogah, Nepheg, Japhia,
6и Нога и Нефег и Јафија,
7Elisama, Baeljada, Eliphelet.
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
8Und da die Philister hörten, daß David zum König gesalbt war über ganz Israel, zogen sie alle herauf, David zu suchen. Da das David hörte, zog aus gegen sie.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9Und die Philister kamen und ließen sich nieder im Grunde Rephaim.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10David aber fragte Gott und sprach: Soll ich hinaufziehen wider die Philister? und willst du sie in meine Hand geben? Der HERR sprach zu ihm: Zieh hinauf! ich hab sie in deine Hände gegeben.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11Und da sie hinaufzogen gen Baal-Perazim, schlug sie David daselbst. Und David sprach: Gott hat meine Feinde durch meine Hand zertrennt, wie sich das Wasser trennt. Daher hießen sie die Stätte Baal-Perazim.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12Und sie ließen ihre Götter daselbst; da hieß sie David mit Feuer verbrennen.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13Aber die Philister machten sich wieder heran und ließen sich nieder im Grunde.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14Und David fragte abermals Gott; und Gott sprach zu ihm: Du sollst nicht hinaufziehen hinter ihnen her, sondern lenke dich von ihnen, daß du an sie kommst gegenüber den Maulbeerbäumen.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15Wenn du dann wirst hören das Rauschen oben auf den Maulbeerbäumen einhergehen, so fahre heraus zum Streit; denn Gott ist da vor dir ausgezogen, zu schlagen der Philister Heer.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16Und David tat, wie ihm Gott geboten hatte; und sie schlugen das Heer der Philister von Gibeon an bis gen Geser.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17Und Davids Namen ging aus in alle Lande, und der HERR ließ seine Furcht über alle Heiden kommen.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.