1 Chronicles 17
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now it came to pass, as David sat in his house, that David said to Nathan the prophet, Lo, I dwell in an house of cedars, but the ark of the covenant of the LORD remaineth under curtains.
1А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.
2Then Nathan said unto David, Do all that is in thine heart; for God is with thee.
2А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.
3¶ And it came to pass the same night, that the word of God came to Nathan, saying,
3Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:
4Go and tell David my servant, Thus saith the LORD , Thou shalt not build me an house to dwell in:
4Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.
5For I have not dwelt in an house since the day that I brought up Israel unto this day; but have gone from tent to tent, and from one tabernacle to another .
5Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,
6Wheresoever I have walked with all Israel, spake I a word to any of the judges of Israel, whom I commanded to feed my people, saying, Why have ye not built me an house of cedars?
6куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?
7Now therefore thus shalt thou say unto my servant David, Thus saith the LORD of hosts, I took thee from the sheepcote, even from following the sheep, that thou shouldest be ruler over my people Israel:
7Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.
8And I have been with thee whithersoever thou hast walked, and have cut off all thine enemies from before thee, and have made thee a name like the name of the great men that are in the earth.
8И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.
9Also I will ordain a place for my people Israel, and will plant them, and they shall dwell in their place, and shall be moved no more; neither shall the children of wickedness waste them any more, as at the beginning,
9И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,
10And since the time that I commanded judges to be over my people Israel. Moreover I will subdue all thine enemies. Furthermore I tell thee that the LORD will build thee an house.
10и од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.
11¶ And it shall come to pass, when thy days be expired that thou must go to be with thy fathers, that I will raise up thy seed after thee, which shall be of thy sons; and I will establish his kingdom.
11И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.
12He shall build me an house, and I will stablish his throne for ever.
12Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.
13I will be his father, and he shall be my son: and I will not take my mercy away from him, as I took it from him that was before thee:
13Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.
14But I will settle him in mine house and in my kingdom for ever: and his throne shall be established for evermore.
14Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.
15According to all these words, and according to all this vision, so did Nathan speak unto David.
15По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.
16¶ And David the king came and sat before the LORD , and said, Who am I, O LORD God, and what is mine house, that thou hast brought me hitherto?
16Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?
17And yet this was a small thing in thine eyes, O God; for thou hast also spoken of thy servant’s house for a great while to come, and hast regarded me according to the estate of a man of high degree, O LORD God.
17И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.
18What can David speak more to thee for the honour of thy servant? for thou knowest thy servant.
18Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?
19O LORD , for thy servant’s sake, and according to thine own heart, hast thou done all this greatness, in making known all these great things.
19Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.
20O LORD , there is none like thee, neither is there any God beside thee, according to all that we have heard with our ears.
20Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.
21And what one nation in the earth is like thy people Israel, whom God went to redeem to be his own people, to make thee a name of greatness and terribleness, by driving out nations from before thy people, whom thou hast redeemed out of Egypt?
21Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира.
22For thy people Israel didst thou make thine own people for ever; and thou, LORD , becamest their God.
22Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог.
23Therefore now, LORD , let the thing that thou hast spoken concerning thy servant and concerning his house be established for ever, and do as thou hast said.
23И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао.
24Let it even be established, that thy name may be magnified for ever, saying, The LORD of hosts is the God of Israel, even a God to Israel: and let the house of David thy servant be established before thee.
24Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом.
25For thou, O my God, hast told thy servant that thou wilt build him an house: therefore thy servant hath found in his heart to pray before thee.
25Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли.
26And now, LORD , thou art God, and hast promised this goodness unto thy servant:
26Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро.
27Now therefore let it please thee to bless the house of thy servant, that it may be before thee for ever: for thou blessest, O LORD , and it shall be blessed for ever.
27Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.