エレミヤ
Chapter 52
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ゼデキヤは二十一歳で王となり、エルサレムで十一年間治めた。彼の母の名はハムタルといい、リブナ出身のエレミヤの娘であった。
1Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
2彼はエホヤキムが行ったすべてのことに倣い、主の目に悪いことを行った。
2Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.
3エルサレムとユダにこのことが起こったのは主の怒りによるもので、ついに主は彼らを御前から投げ捨てられた。 ゼデキヤはバビロンの王に反逆した。
3Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.
4ゼデキヤの治世第九年、第十の月の十日に、バビロンの王ネブカドネザルは全軍を率いてエルサレムに攻めて来た。彼らはその周囲に陣を張り、四方に包囲の塁を築いた。
4И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.
5こうして町は、ゼデキヤ王の治世第十一年まで包囲された。
5И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.
6第四の月の九日、町の飢饉は激しくなり、この地の民には食べ物がなくなった。
6И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
7その時、町の城壁が破られ、兵士たちは皆、夜のうちに逃げ出した。彼らは王の庭のそばにある二重の城壁の間の門を通って、町を出た。カルデア人は町を四方から取り囲んでいた。兵士たちはアラバの方へ向かった。
7Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.
8しかし、カルデア人の軍隊は王を追い、エリコの平地でゼデキヤに追いついた。その全軍は彼のもとから散らされた。
8Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.
9彼らは王を捕らえ、ハマテの地リブラにいるバビロンの王のもとへ連れて行った。王はゼデキヤに判決を下した。
9И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.
10バビロンの王はゼデキヤの息子たちを彼の目の前で殺した。また、リブラでユダのすべての高官たちを殺した。
10И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
11さらにゼデキヤの両目をえぐった。バビロンの王は彼を足かせにつなぎ、バビロンへ連れて行き、死ぬ日まで牢獄に入れておいた。
11И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.
12第五の月の十日、すなわちバビロンの王ネブカドネザルの治世第十九年に、バビロンの王に仕える親衛隊長ネブザラダンがエルサレムに来た。
12А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.
13彼は主の家、王宮、エルサレムのすべての家々を火で焼いた。大きな家はすべて火で焼いた。
13И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.
14親衛隊長とともにいたカルデア人の全軍は、エルサレムを囲むすべての城壁を打ち壊した。
14И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.
15親衛隊長ネブザラダンは、民の中の貧しい者の一部、町に残っていた民、バビロンの王に投降した者たち、残っていた群衆を捕囚として連れ去った。
15А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.
16しかし、親衛隊長ネブザラダンは、この地の最も貧しい者の一部を、ぶどう畑を手入れする者と農夫として残した。
16Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
17カルデア人は主の家にあった青銅の柱、台、青銅の海を砕き、その青銅をすべてバビロンへ運んだ。
17И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.
18また、鍋、灰取り、芯切りばさみ、鉢、さじ、礼拝に用いるすべての青銅の器を持ち去った。
18И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.
19親衛隊長は、杯、火皿、鉢、鍋、燭台、さじ、注ぎの器を持ち去った。金でできたものは金として、銀でできたものは銀として持ち去った。
19И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.
20ソロモン王が主の家のために造った二本の柱、一つの海、台の下にあった十二頭の青銅の雄牛も持ち去った。これらすべての器の青銅は、量ることができないほどであった。
20Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.
21一本の柱の高さは十八キュビトで、周囲の長さは十二キュビトであった。 その厚さは指四本分で、中は空洞であった。
21А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;
22その上には青銅の柱頭があり、一つの柱頭の高さは五キュビトであった。 柱頭の周囲には、すべて青銅でできた網細工とざくろがあった。もう一方の柱も同じで、ざくろがついていた。
22и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.
23外側には九十六個のざくろがあり、網細工の周囲全体では百個のざくろがあった。
23И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.
24親衛隊長は祭司長セラヤ、第二の祭司ゼパニヤ、三人の門衛を捕らえた。
24Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.
25また、町から、兵士たちを指揮していた一人の高官、町にいた王に謁見する七人の者、民を召集していた軍の長の書記、この地の民のうち町の中にいた六十人を捕らえた。
25А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.
26親衛隊長ネブザラダンは彼らを捕らえ、リブラにいるバビロンの王のもとへ連れて行った。
26Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.
27バビロンの王はハマテの地リブラで彼らを打ち殺した。 こうしてユダは自分の地から捕囚として連れ去られた。
27А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
28ネブカドネザルが捕囚として連れ去った民の数は、次のとおりである。 第七年に、ユダヤ人三千二十三人。
28Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;
29ネブカドネザルの治世第十八年に、エルサレムから八百三十二人を捕囚として連れ去った。
29године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;
30ネブカドネザルの治世第二十三年に、親衛隊長ネブザラダンがユダヤ人七百四十五人を捕囚として連れ去った。 全員で四千六百人であった。
30године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.
31ユダの王エホヤキンが捕囚となってから第三十七年、第十二の月の二十五日に、バビロンの王エビル・メロダクは、その治世第一年に、ユダの王エホヤキンに恩赦を与え、牢獄から出した。
31А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.
32彼に親切に語り、バビロンで彼とともにいた王たちの王座よりも高い王座を与えた。
32И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.
33エホヤキンは囚人の服を着替え、生涯いつも王の前で食事をした。
33И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.
34彼にはバビロンの王から、日々の必要に応じた一定の食料が、死ぬ日まで、生涯にわたって毎日与えられた。
34И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.