エレミヤ 4
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Translation
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1「イスラエルよ、あなたが帰るのなら」と、主は言われる。「わたしのもとに帰れ。あなたが忌まわしいものをわたしの前から取り除くなら、あなたは追い払われることはない。
1Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.
2また、真実と公正と義をもって、『主は生きておられる』と誓うなら、諸国民は主によって自らを祝福し、主を誇る。」
2И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.
3主はユダの人々とエルサレムにこう言われる。「耕されていない土地を耕せ。茨の中に種を蒔いてはならない。
3Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.
4ユダの人々とエルサレムの住民よ、主のために割礼を受け、心の包皮を取り除け。そうしなければ、あなたがたの行いが悪いために、わたしの憤りが火のように燃え上がり、だれにも消せなくなる。
4Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша.
5ユダで告げ、エルサレムで知らせよ。こう言え。『この地でラッパを吹け』と。大声で叫び、こう言え。『集まれ。城壁のある町々に入ろう』と。
5Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове.
6シオンに向けて旗印を掲げよ。安全な所へ逃げよ。立ち止まってはならない。わたしが北から災いと大いなる破滅をもたらすからだ。」
6Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику.
7獅子が茂みから上って来た。国々を滅ぼす者が進み出た。彼は自分の場所を出て、あなたの地を荒れ果てさせようとしている。あなたの町々は廃墟となり、住む者はいなくなる。
7Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.
8このために、粗布をまとい、嘆き、泣き叫べ。主の燃える怒りが、私たちから離れていないからだ。
8За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.
9「その日には」と、主は言われる。「王も高官たちも勇気を失う。祭司たちは驚き、預言者たちは驚き惑う。」
9И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.
10そこで私は言った。「ああ、主なる神よ。あなたはこの民とエルサレムをまことに欺き、『あなたがたには平和がある』と言われた。しかし、剣は命にまで迫っている。」
10И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.
11その時、この民とエルサレムにこう言われる。「荒野の裸の高台から、娘なるわたしの民に向かって熱風が吹いて来る。穀物をふるい分けるためでも、清めるためでもない。
11У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.
12これらの高台から、さらに激しい風が、わたしのために吹いて来る。今、わたしも彼らに裁きを言い渡す。」
12Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.
13見よ、彼は雲のように上って来る。その戦車はつむじ風のようだ。その馬は鷲よりも速い。ああ、私たちは滅ぼされる。
13Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо.
14エルサレムよ、救われるために、悪から心を洗い清めよ。いつまで、悪い思いを自分の内に宿しておくのか。
14Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?
15ダンから声が告げ、エフライムの丘々から災いを知らせている。
15Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.
16「諸国民に告げよ。見よ、エルサレムに向かって知らせよ。『遠い国から見張る者たちが来て、ユダの町々に向かって声を上げる。
16Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.
17畑を守る者たちのように、彼らはエルサレムを四方から取り囲む。彼女がわたしに逆らったからだ』」と、主は言われる。
17Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.
18「あなたの道と行いが、これらのことをあなたにもたらした。これがあなたの悪である。それは苦く、あなたの心にまで達している。」
18Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.
19私の苦しみよ、私の苦しみよ。胸の奥が痛む。胸が激しく鳴る。黙ってはいられない。私はラッパの音を、戦いの警報を聞いてしまった。
19Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.
20破滅に次ぐ破滅が告げられ、全地が荒らされる。突然、私の天幕は破壊され、一瞬のうちに幕が失われる。
20Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.
21いつまで私は旗印を見、ラッパの音を聞かなければならないのか。
21Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни?
22「わたしの民は愚かで、わたしを知らない。彼らは愚かな子らで、悟りがない。悪を行うことには熟練しているが、良いことを行うことを知らない。」
22Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умеју.
23私が地を見ると、見よ、それは荒れ果て、むなしかった。天を見ても、そこに光はなかった。
23Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.
24私が山々を見ると、見よ、それらは震え、すべての丘が揺れ動いていた。
24Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.
25私が見ると、見よ、人は一人もおらず、空の鳥も皆、逃げ去っていた。
25Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле.
26私が見ると、見よ、実り豊かな地は荒野となり、そのすべての町は主の御前で、その燃える怒りによって打ち壊されていた。
26Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.
27主はこう言われる。「全地は荒れ果てる。しかし、わたしは完全には滅ぼさない。
27Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.
28このために、地は嘆き、上の天は暗くなる。わたしがこれを語り、計画したからだ。わたしは思い直さず、これを取りやめない。」
28Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.
29騎兵と弓を射る者たちの物音を聞いて、どの町も逃げ去る。人々は茂みに入り、岩の上に登る。すべての町は見捨てられ、そこに住む者は一人もいない。
29Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети.
30荒らされた者よ、あなたはどうするのか。緋色の服をまとい、金の飾りで身を飾り、化粧で目を大きく見せても、美しく装うのは無駄である。あなたの愛人たちはあなたをさげすみ、あなたの命を狙っている。
30А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.
31私は、産みの苦しみにある女のような声、初めての子を産む女のような苦悶の声を聞いた。息を切らし、両手を広げる娘なるシオンの声である。彼女は言う。「ああ、私は何と災いなことか。殺す者たちの前で、私は力尽きる。」
31Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.