Исая 57
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Пере чел неприхэнит, ши нимэнуй ну-й пасэ; се дук оамений де бине, ши нимень ну я аминте кэ дин причина рэутэций есте луат чел неприхэнит.
1Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
2Ел интрэ ын паче ын гроапа луй: чел че умблэ пе друмул чел дрепт се одихнеште ын кулкушул луй.
2Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
3„Дар вой апропияци-вэ ынкоаче, фий ай врэжитоарей, сэмынца прякурварулуй ши а курвей!
3А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
4Де чине вэ батець вой жок? Ымпотрива куй вэ дескидець вой гура ларг ши скоатець лимба? Ну сунтець вой ниште копий ай пэкатулуй, о сэмынцэ а минчуний,
4Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
5каре се ынкэлзеште пентру идоль суб орьче копак верде, каре ынжунгие пе копий ын вэй, суб крэпэтуриле стынчилор?
5Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
6Ын петреле луструите дин пырае есте партя та де моштенире, еле сунт соарта та; лор ле торнь ши жертфе де бэутурэ ши ле адучь дарурь де мынкаре. Пот Еу сэ фиу несимцитор ла лукрул ачеста?
6Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
7Пе ун мунте ыналт ши ридикат ыць фачь кулкушул; тот аколо те суй сэ адучь жертфе.
7На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
8Ыць пуй помениря ын досул уший ши ушорилор, кэч, департе де Мине, ыць ридичь ынвелитоаря ши те суй ын пат, ыць лэрӂешть кулкушул ши фачь легэмынт ку ей; ыць плаче легэтура ку ей ши ей сяма ла семнул лор.
8И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
9Те дучь ла ымпэрат ку унтделемн, ыць ынмулцешть миресмеле, ыць тримиць солий департе ши те плечь пынэ ла Локуинца морцилор.
9Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.
10Обосешть мергынд ши ну зичь: ‘Ынчетез!’ Тот май гэсешть путере ын мына та, де ачея ну те добоарэ ынтристаря.
10Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
11Ши де чине те сфияй, де чине те темяй, де ну Мь-ай фост крединчоасэ, де ну ць-ай адус аминте ши ну ць-а пэсат де Мине? Ши Еу так, ши ынкэ де мултэ време, де ачея ну те темь ту де Мине.
11И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
12Дар акум ыць вой да пе фацэ неприхэниря, ши фаптеле тале ну-ць вор фолоси!
12Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
13Ши атунч сэ стриӂь ши сэ те избэвяскэ мулцимя идолилор тэй! Кэч ый ва луа вынтул пе тоць, о суфларе ый ва ридика. Дар чел че се ынкреде ын Мине ва моштени цара ши ва стэпыни мунтеле Меу чел сфынт.”
13Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
14Ши Ел зиче: „Кроиць, кроиць друм, прегэтиць каля, луаць орьче педикэ дин каля попорулуй Меу!”
14И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
15Кэч аша ворбеште Чел Пряыналт, а кэруй локуинцэ есте вешникэ ши ал кэруй Нуме есте сфынт: „Еу локуеск ын локурь ыналте ши ын сфинцение, дар сунт ку омул здробит ши смерит, ка сэ ынвиорез духуриле смерите ши сэ ымбэрбэтез инимиле здробите.
15Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
16Ну вряу сэ черт ын вечь, нич сэ цин о мыние некурматэ, кынд ынаинтя Мя кад ын лешин духуриле ши суфлетеле пе каре ле-ам фэкут.
16Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
17Дин причина пэкатулуй лэкомией луй М-ам мыният ши л-ам ловит, М-ам аскунс, ын супэраря Мя, ши чел рэзврэтит а урмат ши май мулт пе кэиле инимий луй.
17За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
18Й-ам вэзут кэиле, ши тотушь ыл вой тэмэдуи; ыл вой кэлэузи ши-л вой мынгыя, пе ел ши пе чей че плынг ымпреунэ ку ел.
18Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
19Вой пуне лауда пе бузе: Паче, паче челуй де департе ши челуй де апроапе!”, зиче Домнул. „Да, Еу ыл вой тэмэдуи!
19Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
20Дар чей рэй сунт ка маря ынфуриятэ, каре ну се поате линишти ши але кэрей апе арункэ афарэ норой ши мыл.
20А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
21Чей рэй н-ау паче ”, зиче Думнезеул меу.
21Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.