Isaiah 57
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The righteous perish, and no one lays it to heart. Merciful men are taken away, and no one considers that the righteous is taken away from the evil.
1Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
2He enters into peace. They rest in their beds, each one who walks in his uprightness.
2Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
3“But draw near here, you sons of a sorceress, you offspring of adulterers and prostitutes.
3А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
4Whom do you mock? Against whom do you make a wide mouth and stick out your tongue? Aren’t you children of disobedience and offspring of falsehood,
4Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
5you who inflame yourselves among the oaks, under every green tree; who kill the children in the valleys, under the clefts of the rocks?
5Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
6Among the smooth stones of the valley is your portion. They, they are your lot. You have even poured a drink offering to them. You have offered an offering. Shall I be appeased for these things?
6Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
7On a high and lofty mountain you have set your bed. You also went up there to offer sacrifice.
7На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
8You have set up your memorial behind the doors and the posts, for you have exposed yourself to someone besides me, and have gone up. You have enlarged your bed and made a covenant for yourself with them. You loved what you saw on their bed.
8И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
9You went to the king with oil, increased your perfumes, sent your ambassadors far off, and degraded yourself even to Sheol.
9Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.
10You were wearied with the length of your ways; yet you didn’t say, ‘It is in vain.’ You found a reviving of your strength; therefore you weren’t faint.
10Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
11“Whom have you dreaded and feared, so that you lie, and have not remembered me, nor laid it to your heart? Haven’t I held my peace for a long time, and you don’t fear me?
11И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
12I will declare your righteousness; and as for your works, they will not benefit you.
12Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
13When you cry, let those whom you have gathered deliver you, but the wind will take them. A breath will carry them all away, but he who takes refuge in me will possess the land, and will inherit my holy mountain.”
13Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
14He will say, “Build up, build up, prepare the way! Remove the stumbling-block out of the way of my people.”
14И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
15For the high and lofty One who inhabits eternity, whose name is Holy, says: “I dwell in the high and holy place, with him also who is of a contrite and humble spirit, to revive the spirit of the humble, and to revive the heart of the contrite.
15Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
16For I will not contend forever, neither will I always be angry; for the spirit would faint before me, and the souls whom I have made.
16Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
17I was angry because of the iniquity of his covetousness and struck him. I hid myself and was angry; and he went on backsliding in the way of his heart.
17За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
18I have seen his ways, and will heal him. I will lead him also, and restore comforts to him and to his mourners.
18Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
19I create the fruit of the lips: Peace, peace, to him who is far off and to him who is near,” says the LORD; “and I will heal them.”
19Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
20But the wicked are like the troubled sea; for it can’t rest and its waters cast up mire and mud.
20А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
21“There is no peace”, says my God, “for the wicked.”
21Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.