ʻIsaia 57
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ʻOku pekia ʻae kakai māʻoniʻoni, ka ʻoku ʻikai tokanga ki ai ʻe ha tangata: pea ʻoku ʻave ʻae kakai lotu moʻoni, ka ʻe ʻikai ʻilo ʻe ha taha ʻoku ʻave ʻae kakai māʻoniʻoni mei he kovi.
1Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
2Te ne hū ʻi he fiemālie: te nau mālōlō ʻi honau ngaahi mohenga, ʻakinautolu ʻoku ʻeveʻeva ʻi he angatonu.
2Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
3“Kae ʻunuʻunu mai ki heni, ʻakimoutolu ʻae ngaahi tama ʻae fefine fiemana, ko e hako ʻoe tonofefine mo e feʻauaki.
3А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
4ʻOku mou manuki kia hai? ʻOku fakamanga homou ngutu kia hai, pea fakateteʻe ʻae ʻelelo? ʻIkai ko e fānau ʻakimoutolu ʻoe angatuʻu, ko e hako ʻoe loi,
4Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
5ʻOku fakavela ʻaki ʻakimoutolu ʻae ngaahi tamapua ʻi he lolo ʻakau moʻui kotoa pē, ʻo tāmateʻi ʻae fānau tupu ʻi he ngaahi teleʻa, ʻi he lalo lilifa?
5Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
6ʻOku ʻi he ngaahi maka molemole ʻoe vaitafe ʻa ho ʻinasi; ko ia, ʻio, ko ia foki ko ho ʻinasi: ʻio, kuo ke lilingi ki ai ʻae feilaulau inu, kuo ke ʻatu ki ai ʻae feilaulau kai. Pea te u maʻu koā ʻae fiemālie ʻi he ngaahi meʻa ni?
6Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
7Kuo ke ʻai ho mohenga ʻi he moʻunga māʻolunga: ʻio, naʻa ke ʻalu hake ki ai ke fai hoʻo feilaulau.
7На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
8Pea ʻi he tuʻa matapā mo e tuʻa pou kuo ke fokotuʻu hoʻo fakamanatu: he kuo ke liʻaki au mā ha taha kehe, pea kuo ke ʻalu hake, kuo ke fakalahi ho mohenga, pea fai ʻae fuakava mo kinautolu; naʻa ke manako ki honau mohenga ʻi he potu naʻa ke mamata ki ai.
8И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
9Pea ne ke ʻalu ki he tuʻi mo e meʻa tākai, pea naʻe fakalahi hoʻo ngaahi meʻa namu kakala, pea fekau ki he mamaʻo hoʻo kau talafekau, pea ne ke fakalieliaʻi koe ʻo aʻu ki heli.
9Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.
10Kuo ke ongosia ʻi hono lahi ʻo ho hala; ka naʻe ʻikai te ke pehē, ‘ʻOku ʻikai ha ʻamanaki:’ kuo ke ʻilo ʻae moʻui ʻa ho nima; ko ia naʻe ʻikai te ke mamahi ai.
10Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
11“Pea ko hai kuo ke ilifia mo manavahē ki ai koeʻuhi ke ke loi, kae ʻikai te ke manatu kiate au, pe tokanga loto ki ai? ʻIkai kuo u fakalongo pē ʻo fuoloa, pea naʻe ʻikai te ke manavahē kiate au?
11И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
12Te u fakahā hoʻo māʻoniʻoni, pea mo hoʻo ngāue; koeʻuhi ʻe ʻikai te nau ʻaonga kiate koe.
12Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
13ʻOka ke ka tangi, tuku ke fakamoʻui koe ʻe hoʻo kakai tokolahi: ka e ʻāvea ʻakinautolu kotoa pē ʻe he matangi; ʻe ʻave ʻakinautolu ʻe he vaʻinga: ka ko ia ʻoku falala kiate au te ne maʻu ʻae fonua, pea nofo ʻi hoku moʻunga tapu;”
13Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
14Pea ʻe pehē ʻe ia, “Mou laku hake, mou laku hake, teuteu ʻae hala, toʻo ʻae tūkiaʻanga mei he hala ʻo hoku kakai.
14И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
15He ʻoku pehē ʻe he tokotaha lahi mo māʻolunga ʻaia ʻoku ʻafio ʻi he taʻengata, ko hono huafa ko e Māʻoniʻoni; ʻOku ou nofo ʻi he potu māʻolunga mo māʻoniʻoni, pea ʻiate ia foki ʻoku loto fakatomala mo angavaivai, ke fakamoʻui ʻae loto ʻokinautolu ʻoku fakatomala.
15Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
16Koeʻuhi ʻe ʻikai te u fai maʻuaipē, pea ʻe ʻikai te u houhau maʻuaipē: koeʻuhi ʻe vaivai ʻae laumālie ʻi hoku ʻao, pea mo e ngaahi laumālie kuo u ngaohi.
16Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
17He naʻaku houhau koeʻuhi ko e hia ʻo ʻene manumanu, pea teʻia ia: naʻaku fufū au, pea ne u houhau, pea naʻe ʻalu talangataʻa ia ʻi he hala ʻo hono loto.
17За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
18Kuo u vakai ki hono ngaahi hala, pea te u fakamoʻui ia: te u tataki foki ia, pea toe ʻatu ʻae ngaahi fakafiemālie kiate ia mo ʻene kau mamahi.
18Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
19ʻOku ou fakatupu ʻae fua ʻoe loungutu; Fiemālie, fiemālie kiate ia ʻoku kei mamaʻo, pea kiate ia ʻoku ofi,” ʻoku pehē ʻe Sihova; “pea te u fakamoʻui ia.”
19Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
20Ka ʻoku tatau ʻae angakovi mo e tahi hou, ʻoku ʻikai faʻa tokalelei ia, ʻoku laku hake ʻe hono ngaahi peau ʻae pelepela mo e ʻuli.
20А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
21ʻOku pehē ʻe hoku ʻOtua, “ʻOku ʻikai ha fiemālie ki he angahala.”
21Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.