ʻIsaia 17
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ko e tala mamafa ʻoku kau ki Tamasikusi. “Vakai kuo toʻo atu ʻa Tamasikusi ke ʻoua naʻa kei kolo ia, ka e hoko ia ko e potu tuʻunga fale maumau.
1Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.
2Kuo liʻaki ʻae ngaahi kolo ʻo ʻAloeli: ʻe ʻoe fanga manu ia, pea te nau tokoto ai, pea ʻe ʻikai ha taha ke fakamanavahēʻi ʻakinautolu.
2Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.
3ʻOku pehē ʻe Sihova ʻoe ngaahi kautau, ʻE ngata ʻae kolo ʻi ʻIfalemi, mo e puleʻanga ʻo Tamasikusi, pea mo e toenga kakai ʻo Silia: te nau hangē ko e ongoongolelei ʻoe fānau ʻa ʻIsileli.
3Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.
4Pea ʻi he ʻaho ko ia ʻe hoko ʻo pehē, ʻe fakasiʻisiʻi ʻae ongoongolelei ʻo Sēkope, pea ʻe fakaʻaʻau ke tutue ʻae ngako ʻo hono sino.
4И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.
5Pea ʻe hangē ia ko e tānaki ʻe he tangata ututaʻu ʻene koane, pea tuʻusi hono fua ʻaki hono nima; pea ʻe hangē ia ko ia ʻoku tānaki ʻae fua ʻi he teleʻa ʻo Lifeimi.
5Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.
6¶ “Ka e fakatoe ʻi ai ʻae fua ʻoe vaine, ʻo hangē ko e lulululu ʻae ʻakau ko e ʻolive, ko e foʻi fua ʻe ua pe tolu ʻi ʻolunga ʻi he vaʻa taupotu ki ʻolunga, ko e fā pe nima ʻi he ngaahi vaʻa taukakapa ʻo ia ʻoku fua, ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli.
6Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.
7ʻI he ʻaho ko ia ʻe hanga hake ʻae tangata ki hono Tupuʻanga, pea ʻe tokanga ʻa hono mata ki he tokotaha māʻoniʻoni ʻo ʻIsileli.
7У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;
8Pea ʻe ʻikai te ne sio ki he ngaahi feilaulauʻanga, ko e ngāue ʻa hono nima, pe tokanga ki he meʻa kuo ngaohi ʻe hono louhiʻi nima, ki he ngaahi vao tapu, pe ko e ngaahi tamapua.
8а неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.
9¶ “ʻI he ʻaho ko ia ʻe tatau hono ngaahi kolo mālohi mo ha vaʻa kuo liʻaki, mo ha vaʻa māʻolunga, ʻaia naʻa nau tuku koeʻuhi ko e fānau ʻa ʻIsileli: pea ʻe ʻi ai ʻae fakaʻauha.
9У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.
10Ko e meʻa ʻi hoʻo fakangalongaloʻi ʻae ʻOtua ʻo hoʻo moʻui, pea taʻemanatu ki he maka ʻo ho mālohi, ko ia te ke tō ʻae ngaahi ʻakau toulekeleka, pea tō mo ia ʻae ngaahi ʻakau mei he fonua kehe:
10Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;
11ʻI he ʻaho ko ia te ke ngaohi hoʻo ʻakau ke tupu, pea ʻi he pongipongi te ke ngaohi hoʻo tenga ke moʻui: ka e hoko ʻae ututaʻu ko e fokotuʻunga ʻi he ʻaho ʻoe mamahi, ko e mamahi taʻeʻiaihaʻamanaki lelei.
11Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.
12¶ “ʻE malaʻia ʻae fakataha lahi ʻoe kakai tokolahi, ʻoku longoaʻa ʻo hangē ko e ʻuʻulu ʻoe tahi; pea ʻi he feʻohofi ʻoe ngaahi puleʻanga, ʻoku ʻoho ʻo hangē ko e ʻoho ʻoe ngaahi vai lahi ʻaupito!
12Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;
13ʻE feʻohofi ʻae ngaahi puleʻanga ʻo hangē ko e ʻoho ʻoe ngaahi vai lahi: ka e lolomi ʻakinautolu ʻe he ʻOtua , pea te nau hola ki he mamaʻo, pea ʻe tulia ʻakinautolu ʻo hangē ko e mohuku mōmoa ʻoe ngaahi moʻunga ʻoku vilingia ʻi he matangi, pea hangē ko e fisiʻiʻakau ʻi he ʻao ʻoe ʻahiohio.
13Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.
14Pea vakai ko e ongosia ʻi he efiafi poʻuli; pea ʻi he teʻeki hoko ʻae pongipongi kuo ʻikai ia. Ko eni ʻae ʻinasi ʻokinautolu ʻoku fakamālohiʻi ʻakitautolu, mo e ʻinasi ʻokinautolu ʻoku kaihaʻasiʻi ʻakitautolu.”
14Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.