ʻIsaia 51
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“Fanongo kiate au, ʻakimoutolu ʻoku muimui ki he māʻoniʻoni, ʻakimoutolu ʻoku kumi kia Sihova: vakai ki he maka naʻe tā mei ai ʻakimoutolu, pea ki he ava ʻoe luo naʻe keli ʻakimoutolu mei ai.
1Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стену из које сте исечени, и дубоку јаму из које сте ископани;
2Vakai kia ʻEpalahame ko hoʻomou tamai, pea kia Sela naʻa ne fua ʻakimoutolu: he naʻaku ui ia tokotaha pe, pea tāpuaki ia, pea u fakatokolahi ia.
2Погледајте Аврама, оца свог, и Сару, која вас је родила, како га инокосног позвах и благослових га и умножих га.
3Koeʻuhi ʻe fakafiemālieʻi ʻe Sihova ʻi Saione: te ne fakafiemālieʻi hono ngaahi potu lala kotoa pē; pea te ne ngaohi hono toafa ke hangē ko Iteni, pea ko hono potu liʻaki ʻo hangē ko e ngoue ʻa Sihova; ʻe ʻilo ʻi ai ʻae fiefia mo e nekeneka, ko e fakafetaʻi, pea mo e leʻo ʻoe Saame.
3Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање.
4“Fanongo kiate au, ʻa hoku kakai, pea tokanga kiate au, ʻa hoku puleʻanga: koeʻuhi ʻe ʻalu atu ʻiate au ha fono, pea te u ngaohi ʻeku fakamaau ke nofo ko e maama ʻoe kakai.
4Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видело народима.
5ʻOku ofi ʻeku māʻoniʻoni; kuo ʻalu atu ʻeku fakamoʻui, pea ʻe fakamaau ʻe hoku nima ʻae kakai; ʻe tatali kiate au ʻae ngaahi motu, pea te nau falala ki hoku nima.
5Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.
6Hiki hake homou mata ki he ngaahi langi, pea sio ki he māmani ʻi lalo: koeʻuhi ʻe mole fakafokifā ʻae ngaahi langi ʻo hangē ko e ʻohuafi, pea ʻe fakaʻau ʻo motuʻa ʻa māmani ʻo hangē ko e kofu, pea ʻe mate foki mo kinautolu ʻoku nofo ai: ka ʻoku tolonga taʻengata ʻa ʻeku fakamoʻui, pea ʻe ʻikai ngata ʻeku māʻoniʻoni.
6Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати.
7“Fanongo kiate au, ʻakimoutolu ʻoku ʻilo ʻae māʻoniʻoni, ʻae kakai ʻoku ʻi honau loto ʻa ʻeku fono; ʻoua te mou manavahē ki he valoki ʻae kakai, pea ʻoua te mou ilifia ʻi heʻenau lauʻikovi.
7Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се.
8Koeʻuhi ʻe kai ʻo ʻosi ʻakinautolu ʻe he ane ʻo hangē ko e kofu, pea ʻe kai ʻakinautolu ʻe he ʻuanga ʻo hangē ko e fulufuluʻi sipi: ka ʻoku tolonga taʻengata ʻa ʻeku māʻoniʻoni, pea ko ʻeku fakamoʻui mei he toʻutangata ki he toʻutangata.”
8Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.
9Ke ke ʻā, ke ke ʻā, ʻai ʻae mālohi, ʻE nima ʻo Sihova; ke ke ʻā, ʻo hangē ko e ngaahi ʻaho ʻi muʻa, ʻi he ngaahi toʻutangata ʻi muʻa. ʻIkai ko koe ia naʻe tuʻusi ʻa Lehapi, pea naʻe taaʻi ʻae talākoni?
9Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо време, за нараштаја прошлих; ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?
10ʻIkai ko koe ia kuo ke fakamōmoa ʻae tahi, ʻae ngaahi vai ʻoe fuʻu moana; ʻa koe kuo ngaohi ʻae ngaahi loloto ʻoe tahi koe hala ke ʻalu ai ʻae kakai kuo huhuʻi?
10Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?
11Ko ia, ʻe toe foki mai ʻae kakai kuo huhuʻi ʻe Sihova, pea haʻu mo e hiva ki Saione; pea ʻe ʻi honau ʻulu ʻae fiefia ʻo taʻengata: te nau maʻu ʻae fiefia mo e nekeneka; pea ʻe puna atu ʻae mamahi mo e tangi.
11Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи.
12“Ko au, ʻio, ko au ia, ʻoku fakafiemālieʻi koe: ko hai koe, ke ke manavahē ki ha tangata ʻaia ʻe mate, pea ki he foha ʻoe tangata ʻaia ʻe ngaohi ʻo hangē ko e mohuku;
12Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава?
13Pea ʻoku ke fakangalongaloʻi ʻa Sihova ko ho tupuʻanga, ʻaia kuo ne fofola ʻae ngaahi langi, pea ai mo e ngaahi tuʻunga ʻo māmani; pea kuo ke manavahē maʻuaipē ʻi he ʻaho kotoa pē koeʻuhi ko e ʻita ʻo ia ʻoku fakamālohi, ʻo hangē ʻoku ne te u ke fakaʻauha? Pea kofaʻā ia ʻae lili ʻoe fakamālohi?
13И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује?
14ʻOku lele toʻotoʻo ʻae pōpula ke vete ia, pea ke ʻoua naʻa mate ia ʻi he luo, pea ke ʻoua naʻa ʻosi ʻene mā.
14Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба.
15Ka ko au ko Sihova ko ho ʻOtua, naʻaku vaeua ʻae tahi, ʻaia naʻe ʻuʻulu hono peau: ko hono huafa ko Sihova ʻoe ngaahi kautau.
15Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.
16Pea kuo u ʻai ʻeku ngaahi lea ki ho ngutu, pea kuo u fufū koe ʻaki ʻae malumalu ʻo hoku nima, koeʻuhi ke u tō ʻae ngaahi langi, pea ʻai mo e ngaahi tuʻunga ʻo māmani, pea pehē ki Saione, Ko koe ko hoku kakai.’”
16Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ.
17Ke ke ʻā, ke ke ʻā, Tuʻu hake, ʻE Selūsalema, ʻa koe kuo inu ʻi he nima ʻo Sihova ʻae ipu ʻo hono houhau; kuo ke inu ʻae efe ʻoe ipu ʻoe tetetete, pea tatau ia.
17Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог, пио си, и талог из страшне чаше испио си.
18ʻOku ʻikai ha taha ke fakahinohino ia ʻi he ngaahi foha kotoa pē kuo ne fanauʻi; pea ʻoku ʻikai ha niʻihi ʻoku puke ki hono nima ʻi he ngaahi foha kotoa pē kuo ne tauhi.
18Од свих синова које је родио ниједан га није водио, и од свих синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.
19Kuo hoko ʻae meʻa ni ʻe ua kiate koe; ko hai ʻe mamahi koeʻuhi ko koe? Ko e maumau, mo fakaʻauha, mo e honge, mo e heletā: te u fakafiemālieʻi koe ʻia hai?
19Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?
20Kuo pongia hoʻo ngaahi foha, ʻoku nau tokoto ʻi he ʻulu ʻoe ngaahi hala kotoa pē, ʻo hangē ko e pulu tangata ʻoku hehengi ʻi he kupenga: ʻoku nau fonu ʻi he houhau ʻo Sihova, mo e valoki mei ho ʻOtua.
20Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица као биво у мрежи пуни гнева Господњег, и карања Бога твог.
21Ko ia fanongo ki he meʻa ni, ʻa koe ko e mahaki, mo e konā, kae ʻikai ʻi he uaine:
21Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина.
22ʻOku pehē ho ʻEiki ko Sihova, pea ko ho ʻOtua ʻoku langomakiʻi ʻa hono kakai, “Vakai, kuo u toʻo mei ho nima ʻae ipu ʻoe tetetete, ʻio, ʻae efe ʻoe ipu ʻo hoku houhau; ʻe ʻikai te ke toe inu ia;
22Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: Ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева свог; нећеш више пити.
23Ka te u ʻai ia ki he nima ʻonautolu ʻoku fakamamahiʻi koe; ʻakinautolu kuo pehē ki ho laumālie, ‘Punou hifo, ka mau laka atu:’ pea kuo ke fakatokoto ho sino ʻo hangē ko e kelekele, pea hangē ko e hala, kiate kinautolu naʻe ʻalu ai.”
23Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: Сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.