Исая 51
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1„Аскултаци-Мэ, вой, каре умблаць дупэ неприхэнире, каре кэутаць пе Домнул! Привиць спре стынка дин каре аць фост чоплиць, спре гаура гропий дин каре аць фост скошь.
1Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стену из које сте исечени, и дубоку јаму из које сте ископани;
2Уйтаци-вэ ла пэринтеле востру Авраам ши спре Сара, каре в-а нэскут, кэч л-ам кемат кынд ера нумай ел сингур, л-ам бинекувынтат ши ынмулцит.
2Погледајте Аврама, оца свог, и Сару, која вас је родила, како га инокосног позвах и благослових га и умножих га.
3Тот астфел, Домнул аре милэ де Сион ши мынгые тоате дэрымэтуриле луй. Ел ва фаче пустиул луй ка ун рай ши пэмынтул луй ускат ка о грэдинэ а Домнулуй. Букурия ши веселия вор фи ын мижлокул луй, мулцумирь ши кынтэрь де лаудэ.
3Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање.
4Я аминте спре Мине дар, попорул Меу, плякэ урекя спре Мине, нямул Меу! Кэч дин Мине ва еши Леӂя ши вой пуне Леӂя Мя луминэ попоарелор.
4Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видело народима.
5Неприхэниря Мя есте апроапе, мынтуиря Мя се ва арэта, ши брацеле Меле вор жудека попоареле, остроавеле вор нэдэждуи ын Мине ши се вор ынкреде ын брацул Меу.
5Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.
6Ридикаць окий спре чер ши привиць ын жос пе пэмынт! Кэч черуриле вор пери ка ун фум, пэмынтул се ва префаче ын здренце ка о хайнэ ши локуиторий луй вор мури ка ниште муште, дар мынтуиря Мя ва дэйнуи ын вечь ши неприхэниря Мя ну ва авя сфыршит.
6Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати.
7Аскултаци-Мэ, вой, каре куноаштець неприхэниря, попор каре ай ын инимэ Леӂя Мя! Ну те теме де окара оаменилор ши ну тремура де окэриле лор!
7Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се.
8Кэч ый ва мынка молия ка пе о хайнэ ши-й ва роаде вермеле кум роаде лына, дар неприхэниря Мя ва дэйнуи ын вечь ши мынтуиря Мя се ва ынтинде дин вяк ын вяк.”
8Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.
9Трезеште-те, трезеште-те ши ымбракэ-те ку путере, брац ал Домнулуй! Трезеште-те, ка ын зилеле де одиниоарэ ши ын вякуриле дин векиме! Оаре н-ай доборыт Ту Еӂиптул ши н-ай стрэпунс балаурул?
9Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо време, за нараштаја прошлих; ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?
10Ну ешть Ту Ачела каре ай ускат маря, апеле адынкулуй челуй маре, ши ай кроит ын адынчимиле мэрий ун друм пентру тречеря челор рэскумпэраць?
10Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?
11Астфел, чей рэскумпэраць де Домнул се вор ынтоарче, вор вени ын Сион ку кынтэрь де бируинцэ ши о букурие вешникэ ле ва ынкунуна капул; ый ва апука веселия ши букурия, яр дуреря ши ӂеметеле вор фуӂи.
11Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи.
12„Еу, Еу вэ мынгый. Дар чине ешть ту, ка сэ те темь де омул чел муритор ши де фиул омулуй, каре трече ка ярба,
12Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава?
13ши сэ уйць пе Домнул, каре те-а фэкут, каре а ынтинс черуриле ши а ынтемеят пэмынтул? Де че сэ тремурь неконтенит тоатэ зиуа ынаинтя мынией асуприторулуй, кынд умблэ сэ те нимичяскэ? Унде есте мыния асуприторулуй?
13И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује?
14Ын курынд, чел ынковоят суб фяре ва фи дезлегат; ну ва мури ын гроапэ ши ну ва дуче липсэ де пыне.
14Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба.
15Еу сунт Домнул Думнезеул тэу, каре стырнеск маря ши фак сэ-й урле валуриле ши ал кэруй Нуме есте Домнул оштирилор.
15Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.
16Еу пун кувинтеле Меле ын гура та ши те акопэр ку умбра мыний Меле, ка сэ ынтинд черурь ной ши сэ ынтемеез ун пэмынт ноу ши сэ зик Сионулуй: ‘Ту ешть попорул Меу!’”
16Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ.
17Трезеште-те, трезеште-те! Скоалэ-те, Иерусалиме, каре ай бэут дин мына Домнулуй потирул мынией Луй, каре ай бэут, ай сорбит пынэ ын фунд потирул амецелий!
17Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог, пио си, и талог из страшне чаше испио си.
18Кэч ну есте ничунул каре сэ-л кэлэузяскэ дин тоць копиий пе каре й-а нэскут, ну есте ничунул каре сэ-л я де мынэ дин тоць копиий пе каре й-а крескут.
18Од свих синова које је родио ниједан га није водио, и од свих синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.
19Амындоуэ ачесте лукрурь ци с-ау ынтымплат – дар чине те ва плынӂе? – пустииря ши дэрэпэнаря, фоаметя ши сабия: кум сэ те мынгый еу?
19Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?
20Фиий тэй, лешинаць, зэчяу ын тоате колцуриле улицелор, ка чербул ынтр-ун лац, плинь де мыния Домнулуй ши де мустраря Думнезеулуй тэу.
20Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица као биво у мрежи пуни гнева Господњег, и карања Бога твог.
21Де ачея, ненорочитуле, бят че ешть, дар ну де вин, аскултэ:
21Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина.
22Аша ворбеште Домнул тэу, Домнул Думнезеул тэу, каре апэрэ пе попорул Луй: „Ятэ кэ ыць яу дин мынэ потирул амецелий, потирул мынией Меле, ка сэ ну май бей дин ел,
22Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: Ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева свог; нећеш више пити.
23ши ыл вой пуне ын мына асуприторилор тэй, каре ыць зичяу: ‘Ындоае-те, ка сэ тречем песте тине!’ Ыць фэчяй атунч спинаря ка ун пэмынт ши ка о улицэ пентру трекэторь.”
23Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: Сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.