Исая 38
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын время ачея, Езекия а фост болнав пе моарте. Пророкул Исая, фиул луй Амоц, а венит ла ел ши й-а зис: „Аша ворбеште Домнул: ‘Пуне-ць ын рындуялэ каса, кэч вей мури ши ну вей май трэи.’”
1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
2Езекия с-а ынторс ку фаца ла перете ши а фэкут Домнулуй урмэтоаря ругэчуне:
2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3„Доамне, аду-Ць аминте кэ ам умблат ынаинтя Та ку крединчошие ши инимэ куратэ ши ам фэкут че есте бине ынаинтя Та!” Ши Езекия а вэрсат мулте лакримь.
3и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
4Атунч Кувынтул Домнулуй а ворбит луй Исая астфел:
4Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
5„Ду-те ши спуне луй Езекия: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеул татэлуй тэу Давид: «Ам аузит ругэчуня та ши ам вэзут лакримиле тале. Ятэ кэ вой май адэуга ынкэ чинчспрезече ань ла зилеле веций тале.
5Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
6Те вой избэви пе тине ши четатя ачаста дин мына ымпэратулуй Асирией; вой окроти четатя ачаста.»
6И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
7Ши ятэ семнул дин партя Домнулуй дупэ каре вей куноаште кэ Домнул ва ымплини кувынтул пе каре л-а ростит:
7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.
8«Вой ынтоарче ынапой ку зече трепте умбра трептелор ку каре с-а коборыт соареле пе кадранул луй Ахаз.»’” Ши соареле с-а дат ынапой ку зече трепте де пе трептеле пе каре се коборысе.
8Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
9Кынтаря луй Езекия, ымпэратул луй Иуда, ку прилежул болий ши ынсэнэтоширий луй.
9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
10„Зичям: ‘Ын чей май бунь ань ай веций меле требуе сэ мэ дук ла порциле Локуинцей морцилор! Сунт педепсит ку пердеря челорлалць ань ай мей каре-мь май рэмын!’
10Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.
11Зичям: ‘Ну вой май ведя пе Домнул, пе Домнул, ын пэмынтул челор вий; ну вой май ведя пе ничун ом ын Локуинца морцилор!
11Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
12Локуинца мя есте луатэ ши мутатэ де ла мине, ка о колибэ де пэсторь. Ымь симт фирул веций тэят ка де ун цесэтор, каре м-ар рупе дин цесэтура луй. Пынэ дисярэ ымь вей пуне капэт.
12Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13Ам стригат пынэ диминяца; ка ун леу ымь здробисе тоате оаселе! Пынэ дисярэ ымь вей пуне капэт.
13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14Чирипям ка о рындуникэ, кронкэням ка ун кокор ши ӂемям ка о порумбицэ. Окий-мь привяу топиць спре чер: «Доамне, сунт ын неказ, ажутэ-мэ!»’
14Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.
15Че сэ май спун? Ел мь-а рэспунс ши м-а аскултат. Акум вой умбла смерит пынэ ла капэтул анилор мей, дупэ че ам фост ынтристат астфел.
15Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
16Доамне, прин ындураря Та се букурэ омул де вяцэ, прин еа май ам ши еу суфларе, кэч Ту мэ фачь сэнэтос ши ымь дай ярэшь вяца.
16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.
17Ятэ, кяр суферинцеле меле ерау спре мынтуиря мя; Ту ай гэсит плэчере сэ-мь скоць суфлетул дин гроапа путрезирий. Кэч ай арункат ынапоя Та тоате пэкателе меле!
17Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
18Кэч ну Локуинца морцилор Те лаудэ, ну моартя Те мэреште ши чей че с-ау коборыт ын гроапэ ну май нэдэждуеск ын крединчошия Та.
18Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
19Чи чел виу, да, чел виу Те лаудэ, ка мине астэзь. Татэл фаче куноскутэ копиилор сэй крединчошия Та.
19Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.
20Домнул м-а мынтуит! Де ачея, ын тоате зилеле веций ноастре, вом суна дин коарделе инструментелор ноастре ын Каса Домнулуй.”
20Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.
21Исая зисесе: „Сэ се адукэ о туртэ де смокине ши с-о ынтиндэ песте бубэ ши Езекия ва трэи.”
21А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.
22Ши Езекия зисесе: „Дупэ че семн вой куноаште кэ мэ вой суи ла Каса Домнулуй?”
22И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.