Исая 26
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын зиуа ачея, се ва кынта урмэтоаря кынтаре ын цара луй Иуда: „Авем о четате таре; Думнезеу не дэ мынтуиря ка зидурь ши ынтэритурэ.
1Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.
2Дескидець порциле, ка сэ интре нямул чел неприхэнит ши крединчос.
2Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.
3Челуй ку инима таре, Ту-й кезэшуешть пачя; да, пачя, кэч се ынкреде ын Тине.
3Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.
4Ынкредеци-вэ ын Домнул пе вечие, кэч Домнул Думнезеу есте Стынка вякурилор.
4Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.
5Ел а рэстурнат пе чей че локуяу пе ынэлцимь, Ел а плекат четатя ынгымфатэ; а доборыт-о ла пэмынт ши а арункат-о ын цэрынэ.
5Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
6Еа есте кэлкатэ ын пичоаре, ын пичоареле сэрачилор, суб паший челор обиждуиць.
6Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.
7Каля дрептулуй есте неприхэниря; Ту, каре ешть фэрэ приханэ, нетезешть кэраря дрептулуй.
7Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.
8Де ачея Те аштептэм, Доамне, ши пе каля жудекэцилор Тале; суфлетул ностру суспинэ дупэ Нумеле Тэу ши дупэ помениря Та.
8И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.
9Суфлетул меу Те дореште ноаптя ши духул меу Те каутэ ынэунтрул меу. Кэч, кынд се ымплинеск жудекэциле Тале пе пэмынт, локуиторий лумий ынвацэ дрептатя.
9Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.
10Дакэ ерць пе чел рэу, ел тотушь ну ынвацэ неприхэниря, се дедэ ла рэу ын цара ын каре домнеште неприхэниря ши ну каутэ ла мэреция Домнулуй.
10Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
11Доамне, мына Та есте путерникэ: ей н-о зэреск, дар вор ведя рывна Та пентру попорул Тэу ши вор фи рушинаць; ва арде фокул пе врэжмаший Тэй.
11Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.
12Дар ноуэ, Доамне, Ту не дай паче, кэч тот че фачем ной, Ту ымплинешть пентру ной.
12Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.
13Доамне, Думнезеул ностру, алць стэпынь афарэ де Тине ау стэпынит песте ной, дар акум нумай пе Тине ши нумай Нумеле Тэу ыл кемэм.
13Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.
14Чей че сунт морць акум ну вор май трэи, сунт ниште умбре ши ну се вор май скула, кэч Ту й-ай педепсит, й-ай нимичит ши ле-ай штерс помениря.
14Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.
15Ынмулцеште попорул, Доамне! Ынмулцеште попорул, аратэ-Ць слава; дэ ынапой тоате хотареле цэрий!
15Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.
16Доамне, ей Те-ау кэутат кынд ерау ын стрымтораре; ау ынчепут сэ се роаӂе кынд й-ай педепсит.
16Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.
17Кум се звырколеште о фемее ынсэрчинатэ гата сэ наскэ ши кум стригэ еа ын мижлокул дурерилор ей, аша ам фост ной департе де Фаца Та, Доамне!
17Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!
18Ам зэмислит, ам симцит дурерь ши, кынд сэ наштем, ам нэскут вынт: цара ну есте мынтуитэ ши локуиторий ей ну сунт нэскуць.
18Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.
19Сэ ынвие дар морций Тэй! Сэ се скоале трупуриле меле моарте! Трезици-вэ ши сэриць де букурие, чей че локуиць ын цэрынэ! Кэч роуа Та есте о роуэ дэтэтоаре де вяцэ, ши пэмынтул ва скоате ярэшь афарэ пе чей морць.”
19Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.
20Ду-те, попорул меу, интрэ ын одая та ши ынкуе уша дупэ тине; аскунде-те кытева клипе, пынэ ва трече мыния!
20Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.
21Кэч ятэ, Домнул есе дин локуинца Луй сэ педепсяскэ нелеӂюириле локуиторилор пэмынтулуй, ши пэмынтул ва да сынӂеле пе фацэ ши ну ва май акопери учидериле.
21Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.