Isaiæ 38
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In diebus illis ægrotavit Ezechias usque ad mortem; et introivit ad eum Isaias, filius Amos, propheta, et dixit ei: Hæc dicit Dominus: Dispone domui tuæ, quia morieris tu, et non vives.
1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
2Et convertit Ezechias faciem suam ad parietem, et oravit ad Dominum,
2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3et dixit: Obsecro, Domine, memento, quæso, quomodo ambulaverim coram te in veritate et in corde perfecto, et quod bonum est in oculis tuis fecerim. Et flevit Ezechias fletu magno.
3и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
4Et factum est verbum Domini ad Isaiam, dicens:
4Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
5Vade, et dic Ezechiæ: Hæc dicit Dominus Deus David patris tui: Audivi orationem tuam, et vidi lacrimas tuas; ecce ego adjiciam super dies tuos quindecim annos,
5Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
6et de manu regis Assyriorum eruam te, et civitatem istam, et protegam eam.
6И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
7Hoc autem tibi erit signum a Domino, quia faciet Dominus verbum hoc quod locutus est:
7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.
8ecce ego reverti faciam umbram linearum per quas descenderat in horologio Achaz in sole, retrorsum decem lineis. Et reversus est sol decem lineis per gradus quos descenderat.
8Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
9Scriptura Ezechiæ, regis Juda, cum ægrotasset et convaluisset de infirmitate sua.
9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
10[Ego dixi in dimidio dierum meorum: Vadam ad portas inferi; quæsivi residuum annorum meorum.
10Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.
11Dixi: Non videbo Dominum Deum in terra viventium; non aspiciam hominem ultra, et habitatorem quietis.
11Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
12Generatio mea ablata est, et convoluta est a me, quasi tabernaculum pastorum. Præcisa est velut a texente vita mea; dum adhuc ordirer, succidit me: de mane usque ad vesperam finies me.
12Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13Sperabam usque ad mane; quasi leo, sic contrivit omnia ossa mea: de mane usque ad vesperam finies me.
13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14Sicut pullus hirundinis, sic clamabo; meditabor ut columba. Attenuati sunt oculi mei, suspicientes in excelsum. Domine, vim patior: responde pro me.
14Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.
15Quid dicam, aut quid respondebit mihi, cum ipse fecerit? Recogitabo tibi omnes annos meos in amaritudine animæ meæ.
15Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
16Domine, si sic vivitur, et in talibus vita spiritus mei, corripies me, et vivificabis me.
16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.
17Ecce in pace amaritudo mea amarissima. Tu autem eruisti animam meam ut non periret; projecisti post tergum tuum omnia peccata mea.
17Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
18Quia non infernus confitebitur tibi, neque mors laudabit te: non exspectabunt qui descendunt in lacum veritatem tuam.
18Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
19Vivens, vivens ipse confitebitur tibi, sicut et ego hodie; pater filiis notam faciet veritatem tuam.
19Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.
20Domine, salvum me fac ! et psalmos nostros cantabimus cunctis diebus vitæ nostræ in domo Domini.]
20Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.
21Et jussit Isaias ut tollerent massam de ficis, et cataplasmarent super vulnus, et sanaretur.
21А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.
22Et dixit Ezechias: Quod erit signum quia ascendam in domum Domini?
22И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.