Isaiæ 43
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Et nunc hæc dicit Dominus creans te, Jacob, et formans te, Israël: Noli timere, quia redemi te, et vocavi te nomine tuo: meus es tu.
1Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
2Cum transieris per aquas, tecum ero, et flumina non operient te; cum ambulaveris in igne, non combureris, et flamma non ardebit in te.
2Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
3Quia ego Dominus Deus tuus, Sanctus Israël, salvator tuus, dedi propitiationem tuam Ægyptum, Æthopiam, et Saba, pro te.
3Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
4Ex quo honorabilis factus es in oculis meis, et gloriosus, ego dilexi te, et dabo homines pro te, et populos pro anima tua.
4Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
5Noli timere, quia ego tecum sum; ab oriente adducam semen tuum, et ab occidente congregabo te.
5Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
6Dicam aquiloni: Da; et austro: Noli prohibere: affer filios meos de longinquo, et filias meas ab extremis terræ.
6Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
7Et omnem qui invocat nomen meum, in gloriam meam creavi eum, formavi eum, et feci eum.
7Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
8Educ foras populum cæcum, et oculos habentem; surdum, et aures ei sunt.
8Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
9Omnes gentes congregatæ sunt simul, et collectæ sunt tribus. Quis in vobis annuntiet istud, et quæ prima sunt audire nos faciet? Dent testes eorum, justificentur, et audiant, et dicant: Vere.
9Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
10Vos testes mei, dicit Dominus, et servus meus quem elegi: ut sciatis, et credatis mihi, et intelligatis quia ego ipse sum; ante me non est formatus Deus, et post me non erit.
10Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
11Ego sum, ego sum Dominus, et non est absque me salvator.
11Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
12Ego annuntiavi, et salvavi; auditum feci, et non fuit in vobis alienus: vos testes mei, dicit Dominus, et ego Deus.
12Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
13Et ab initio ego ipse, et non est qui de manu mea eruat. Operabor, et quis avertet illud?]
13Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
14[Hæc dicit Dominus, redemptor vester, Sanctus Israël: Propter vos misi in Babylonem, et detraxi vectes universos, et Chaldæos in navibus suis gloriantes.
14Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
15Ego Dominus, Sanctus vester, creans Israël, rex vester.
15Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
16Hæc dicit Dominus, qui dedit in mari viam, et in aquis torrentibus semitam;
16Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
17qui eduxit quadrigam et equum, agmen et robustum: simul obdormierunt, nec resurgent; contriti sunt quasi linum, et extincti sunt.
17Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
18Ne memineritis priorum, et antiqua ne intueamini.
18Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
19Ecce ego facio nova, et nunc orientur, utique cognoscetis ea: ponam in deserto viam, et in invio flumina.
19Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
20Glorificabit me bestia agri, dracones, et struthiones: quia dedi in deserto aquas, flumina in invio, ut darem potum populo meo, electo meo.
20Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
21Populum istum formavi mihi: laudem meam narrabit.]
21Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
22[Non me invocasti, Jacob, nec laborasti in me, Israël.
22А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
23Non obtulisti mihi arietem holocausti tui, et victimis tuis non glorificasti me; non te servire feci in oblatione, nec laborem tibi præbui in thure.
23Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
24Non emisti mihi argento calamum, et adipe victimarum tuarum non inebriasti me: verumtamen servire me fecisti in peccatis tuis; præbuisti mihi laborem in iniquitatibus tuis.
24Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
25Ego sum, ego sum ipse qui deleo iniquitates tuas propter me, et peccatorum tuorum non recordabor.
25Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
26Reduc me in memoriam, et judicemur simul: narra si quid habes ut justificeris.
26Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
27Pater tuus primus peccavit, et interpretes tui prævaricati sunt in me:
27Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
28et contaminavi principes sanctos; dedi ad internecionem Jacob, et Israël in blasphemiam.]
28Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.