Isaiæ 13
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Onus Babylonis, quod vidit Isaias, filius Amos.
1Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов.
2[Super montem caliginosum levate signum: exaltate vocem, levate manum, et ingrediantur portas duces.
2На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
3Ego mandavi sanctificatis meis, et vocavi fortes meos in ira mea, exsultantes in gloria mea.
3Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје.
4Vox multitudinis in montibus, quasi populorum frequentium; vox sonitus regum, gentium congregatarum. Dominus exercituum præcepit militiæ belli,
4Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
5venientibus de terra procul, a summitate cæli; Dominus, et vasa furoris ejus, ut disperdat omnem terram.
5Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу.
6Ululate, quia prope est dies Domini; quasi vastitas a Domino veniet.
6Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег.
7Propter hoc omnes manus dissolventur, et omne cor hominis contabescet,
7Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се.
8et conteretur. Torsiones et dolores tenebunt; quasi parturiens dolebunt: unusquisque ad proximum suum stupebit, facies combustæ vultus eorum.
8И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.
9Ecce dies Domini veniet, crudelis, et indignationis plenus, et iræ, furorisque, ad ponendam terram in solitudinem, et peccatores ejus conterendos de ea.
9Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње.
10Quoniam stellæ cæli, et splendor earum, non expandent lumen suum; obtenebratus est sol in ortu suo, et luna non splendebit in lumine suo.
10Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.
11Et visitabo super orbis mala, et contra impios iniquitatem eorum; et quiescere faciam superbiam infidelium, et arrogantiam fortium humiliabo.
11И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.
12Pretiosior erit vir auro, et homo mundo obrizo.
12Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско.
13Super hoc cælum turbabo; et movebitur terra de loco suo, propter indignationem Domini exercituum, et propter diem iræ furoris ejus.
13Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.
14Et erit quasi damula fugiens, et quasi ovis, et non erit qui congreget. Unusquisque ad populum suum convertetur, et singuli ad terram suam fugient.
14И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу.
15Omnis qui inventus fuerit occidetur, et omnis qui supervenerit cadet in gladio;
15Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.
16infantes eorum allidentur in oculis eorum, diripientur domus eorum, et uxores eorum violabuntur.
16И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити.
17Ecce ego suscitabo super eos Medos, qui argentum non quærant, nec aurum velint;
17Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати.
18sed sagittis parvulos interficient, et lactantibus uteris non miserebuntur, et super filios non parcet oculus eorum.
18Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово.
19Et erit Babylon illa gloriosa in regnis, inclyta superbia Chaldæorum, sicut subvertit Dominus Sodomam et Gomorrham.
19И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.
20Non habitabitur usque in finem, et non fundabitur usque ad generationem et generationem; nec ponet ibi tentoria Arabs, nec pastores requiescent ibi.
20Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда.
21Sed requiescent ibi bestiæ, et replebuntur domus eorum draconibus, et habitabunt ibi struthiones, et pilosi saltabunt ibi;
21Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
22et respondebunt ibi ululæ in ædibus ejus, et sirenes in delubris voluptatis.]
22И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.