ʻIsaia 13
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ko e tala mamafa ʻoku kau ki Papilone, ʻaia naʻe mamata ki ai ʻe ʻIsaia ko e foha ʻo ʻAmosi.
1Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов.
2MOU fokotuʻu ʻae fuka ʻi he moʻunga māʻolunga, hiki hake ʻae leʻo kiate kinautolu, taʻalo ʻaki ʻae nima, ke nau hū ʻi he ngaahi matapā ʻoe houʻeiki.
2На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
3Kuo u fekau ki heʻeku kau māʻoniʻoni, kuo u ui foki ʻeku kau mālohi koeʻuhi ko hoku houhau, ʻio, ʻakinautolu ʻoku fiefia heʻeku māfimafi.
3Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје.
4Ko e longoaʻa ʻoe tokolahi ʻi he ngaahi moʻunga, ʻo hangē ko e kakai lahi; ko e longoaʻa lahi ʻoe ngaahi puleʻanga, ʻio, ʻoe ngaahi puleʻanga kuo tānaki fakataha: he ʻoku fakataha ʻe Sihova ʻae ngaahi kautau ʻo ʻene kongakau ki he tau.
4Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
5ʻOku nau haʻu mei he fonua mamaʻo, mei he ngataʻanga ʻoe langi, ʻio, ko Sihova, mo e mahafu ʻo hono houhau, ke fakaʻauha ʻae fonua kotoa pē.
5Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу.
6¶ Mou tangilāulau ʻakimoutolu; he ʻoku ofi ʻae ʻaho ʻo Sihova; ʻe haʻu ia ʻo hangē ko e fakaʻauha mei he Māfimafi.
6Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег.
7Ko ia ʻe vaivai ai ʻae nima kotoa pē, pea ʻe molū mo e loto ʻoe tangata kotoa pē:
7Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се.
8Pea te nau manavahē: ʻe puke ʻakinautolu ʻe he mamahi mo e ongosia; te nau langa ʻo hangē ko e fefine ʻoku fāʻele: te nau feʻofaʻaki; ʻe tatau honau mata mo e ulo ʻoe afi.
8И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.
9Vakai, ʻoku haʻu ʻae ʻaho ʻo Sihova, ʻoku mamafa ʻi he tuʻutāmaki pea mo e houhau lahi, ke fakaʻauha ʻae fonua: pea te ne tāmateʻi ʻae kakai angahala mei ai.
9Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње.
10He ko e ngaahi fetuʻu ʻoe langi mo e ngaahi faʻahinga fetuʻu ʻi ai ʻe ʻikai te nau ʻomi ʻenau maama; ʻe fakapoʻuli ʻae laʻā ʻi heʻene hopo hake, pea ʻe ʻikai ulo atu ʻae maama ʻoe māhina.
10Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.
11Pea te u tautea ʻa māmani koeʻuhi ko ʻenau hia, pea mo e kakai angakovi koeʻuhi ko ʻenau angahala; pea te u pule ke ngata ʻae fielahi ʻoe laukau, pea te u lī ki lalo ʻae fieʻeiki ʻoe kakai fakamana.
11И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.
12Te u ngaohi ke mahuʻinga hake ʻae tangata ʻi he koula lelei; ʻio, ʻe mahuʻinga hake ʻae tangata ʻi he koula lelei ʻo ʻOfeli.
12Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско.
13Ko ia te u lulululu ai ʻae ngaahi langi, pea ʻe hiki mo māmani mei hono potu, ʻi he houhau ʻo Sihova ʻoe ngaahi kautau, pea ʻi he ʻaho ʻo hono houhau vela.
13Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.
14Pea ʻe tatau ia mo e ʻanitelope kuo tulia, pea hangē ko e fanga sipi ʻoka ʻikai ha tangata ke tānaki fakataha: ʻe tafoki taki taha ʻae tangata ki hono kakai, pea hola taki taha ki hono fonua.
14И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу.
15Ko kinautolu kotoa pē ʻoku moʻua ʻe hokaʻi ke ʻasi; pea ʻe tō ʻi he heletā ʻakinautolu kotoa pē ʻoku kau mo kinautolu.
15Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.
16ʻE laiki ʻenau fānau ʻi honau ʻao; ʻe vete ʻa honau ngaahi fale, pea ʻe tohotoho ʻa honau ngaahi uaifi.
16И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити.
17Vakai, te u hiki hake ʻae kakai ʻo Mitia ke tauʻi ʻakinautolu, ʻe ʻikai te nau tokanga ki he siliva; pea ko e koula, ʻe ʻikai te nau manako ki ai.
17Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати.
18ʻE laikina ʻae kau talavou ʻaki ʻenau ngaahi kaufana; pea ʻe ʻikai te nau ʻofa ki he fua ʻoe manāva; pea ʻe ʻikai fakamoʻui ʻe honau mata ʻae fānau tupu.
18Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово.
19¶ Pea ko Papilone, ko e lelei lahi ʻoe ngaahi puleʻanga, ko e toulekeleka ʻoe laukau ʻae kakai ʻo Kalitia, ʻe tatau ia mo e fakaʻauha ʻa Sotoma mo Komola ʻe he ʻOtua.
19И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.
20ʻE ʻikai ʻaupito toe kakai ia, ʻe ʻikai nofo ʻi ai ha kakai mei he toʻutangata ki he toʻutangata: pea ʻe ʻikai fokotuʻu ʻe ha tangata ʻAlepea ʻae fale fehikitaki ʻi ai; pea ʻe ʻikai ngaohi ʻi ai ʻe he kau tauhi sipi hanau lotoʻā.
20Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда.
21Ka e tokoto ʻi ai ʻae ngaahi manu kaivao ʻoe potu lala; pea ʻe fonu honau ngaahi fale ʻi he ngaahi manu fakalielia; pea ʻe nofo ai ʻae ngaahi lulu, pea ʻe meʻe ai ʻae faʻahi kehe ʻoe vao.
21Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
22Pea ʻe tangi ʻi honau ngaahi fale liʻaki ʻae fanga manu kaivao ʻoe ʻotu motu, pea mo e ngaahi talākoni ʻi honau ngaahi fale fakaʻeiʻeiki: pea kuo ofi ʻae hokosia ʻa hono kuonga, pea ʻe ʻikai fakalōloa hono ngaahi ʻaho.
22И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.