ʻIsaia 10
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ʻE malaʻia ʻakinautolu ʻoku fokotuʻu ʻae fono taʻemāʻoniʻoni, pea ʻoku tohi ʻae mamahi ʻaia kuo nau tuʻutuʻuni;
1Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
2Ke fakaafe ʻae masiva mei he fakamaau, pea faʻao ʻae totonu mei he masiva ʻo hoku kakai, ke nau kākaaʻi ʻae kau fefine kuo mate honau husepāniti, pea ke nau kaihaʻa mei he tamai mate!
2Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.
3Pea ko e hā te mou fai ʻi he ʻaho ʻoe ʻaʻahi, pea ʻi he fakaʻauha ʻaia ʻe haʻu mei he mamaʻo? Te mou kumi ʻae tokoni meia hai? Pea te mou tuku ʻi fē ʻa homou nāunau?
3А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?
4ʻI he taʻemaʻu au te nau hoko ko e pōpula ki he pōpula, pea moʻulaloa kiate kinautolu kuo fakamoʻulaloa. Pea neongo ʻae meʻa ni kotoa pē ʻoku ʻikai taʻofi hono houhau, ka ʻoku kei mafao hono nima.
4Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
5¶ ʻE malaʻia ʻae tangata ʻo ʻAsilia, ko e meʻa tā ʻo ʻeku tuputāmaki, pea ko e tokotoko ʻi honau nima ko hoku houhau ia.
5Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.
6Te u fekau ia ki he puleʻanga mālualoi, pea ki he kakai ʻoku ou houhau ki ai te u tuku kiate ia ha fekau, ke ʻave ʻae koloa, pea ʻave mo e meʻakai, pea ke molomoloki ʻakinautolu ʻo hangē ko e pelepela ʻoe ngaahi hala.
6На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
7Ka ko eni, ʻoku ʻikai ko hono loto ia, pea ʻoku ʻikai ke mahalo pehē ʻa hono loto; ka ʻoku ʻi hono loto ke tuʻusi mo fakaʻauha ʻae ngaahi puleʻanga lahi.
7Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.
8He ʻoku ne pehē, “ʻIkai ko e ngaahi tuʻi moʻoni ʻae ngaahi ʻeiki ʻoku ʻiate au?
8Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?
9ʻIkai ʻoku tatau ʻa Kalino mo Kalikimisi? ʻIkai ʻoku tatau ʻa Hamate mo ʻApati? ʻIkai ʻoku tatau ʻa Samēlia mo Tamasikusi?
9Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
10ʻO hangē ko e ʻilo ʻa hoku nima ʻae ngaahi puleʻanga ʻoe kau tamapua, ʻaia naʻe lahi hake ki Selūsalema mo Samēlia ʻenau ngaahi tamapua;
10Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,
11ʻO hangē ko ia kuo u fai ki Samēlia mo ʻene ngaahi tamapua, ʻikai te u fai pehē foki ki Selūsalema mo ʻene ngaahi tamapua?”
11Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?
12Ko ia ʻe hoko ʻo pehē, “ʻOka fakakakato ʻe he ʻEiki ʻa ʻene ngāue kotoa ʻi he moʻunga ko Saione pea mo Selūsalema, te u tautea ʻae futa ʻoe loto mālohi ʻoe tuʻi ʻo ʻAsilia, pea mo e hihiki ʻo hono mata fielahi.”
12Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.
13He ʻoku ne pehē, “ʻI he mālohi ʻo hoku nima kuo u fai eni, pea ʻi heʻeku poto; he ʻoku ou fai fakapotopoto: pea kuo u toʻo ʻae ngaahi fakangatangata ʻoe kakai, pea kaihaʻasia mo ʻenau koloa, pea kuo u fakamoʻulaloa ʻae kakai ʻo hangē ko ia ʻoku taau mo e tangata toʻa:
13Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.
14Pea kuo ʻilo ʻe hoku nima ʻae koloa ʻae kakai ʻo hangē ko ha pununga: pea hangē ko ha taha ʻoku tānaki ʻae ngaahi foʻi manu ʻoku pehē ʻa ʻeku tānaki ʻa māmani kotoa pē; pea naʻe ʻikai ha taha te ne ueʻi ʻae kapakau, pe fakamanga ʻae ngutu, pe fakaʻasi.”
14И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.
15ʻE fielahi ʻae toki kiate ia ʻoku ne tā ʻaki ia? Pe fielahi ʻae kili kiate ia ʻoku ne fetohoaki ia? ʻO hangē ka tā mai ʻae ʻakau kiate ia ʻoku ne toʻo ia, pea hangē ka hiki hake ʻe he tokotoko kiate ia ʻoku ne toʻo ia.
15Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
16Ko ia ʻe fekau atu ʻe Sihova, ko e ʻEiki ʻoe ngaahi kautau, ʻae tutue ki honau kakai sino; pea te ne tutu ke vela ʻa hono nāunau ʻo hangē ko e kakaha ʻae afi.
16Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.
17Pea ko e maama ʻo ʻIsileli ʻe hoko ia ko e afi, pea ko hono tokotaha māʻoniʻoni ko e ulo afi, pea ʻe kakaha ia pea fakaʻauha ʻi he ʻaho pe taha hono ngaahi ʻakau talatala mo e talatalaʻāmoa;
17Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.
18Pea ʻe fakaʻauha ʻae lelei ʻoe vao lahi ʻo ia, pea mo ʻene ngoue ʻoku fua, ʻae laumālie mo e sino fakatouʻosi; pea te nau hangē ko e tangata toʻo fuka kuo pongia.
18И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.
19Pea ko hono toe ʻoe ʻakau ʻoe vao lahi ko ia te nau tokosiʻi, ko ia ʻe faʻa tohi ia ʻe ha tamasiʻi.
19И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.
20¶ Pea ʻe hoko ʻi he ʻaho ko ia ʻo pehē, ko hono toe ʻo ʻIsileli, pea mo kinautolu kuo hao ʻi he fale ʻo Sēkope, ʻe ʻikai te nau toe falala kiate ia naʻe taaʻi ʻakinautolu; ka e falala moʻoni kia Sihova, ko e tokotaha māʻoniʻoni ʻo ʻIsileli.
20И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
21ʻE foki mai hono toe, ʻio, ʻae toe ʻo Sēkope, ki he ʻOtua Māfimafi.
21Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.
22He neongo ʻae tatau ʻa hoʻo kakai, ʻE ʻIsileli, mo e ʻoneʻone ʻoe tahi, ka e foki mai pe hono toe: kuo pau ke hoko ʻae fakaʻauha ʻe fonu mahua ʻi he fai totonu.
22Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.
23He ko Sihova ko e ʻEiki ʻoe ngaahi kautau te ne fai ʻae fakaʻauha kuo kotofa, ʻi he lotolotonga ʻoe fonua kotoa pē.
23Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.
24¶ Ko ia ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻEiki ʻoe ngaahi kautau, “ʻE hoku kakai ʻaia ʻoku nofo ʻi Saione, ʻoua ʻe manavahē ki he tangata ʻAsilia: te ne taaʻi koe ʻaki ʻae meʻa tā, pea hiki hake hono tokotoko kiate koe, ka ʻe hangē ko ia naʻe fai ʻi ʻIsipite.
24Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.
25Koeʻuhi ʻe toetoe siʻi pea ʻe ngata ʻa hoku tuputāmaki, pea mo hoku houhau, ka te u fakaʻauha ʻakinautolu.
25Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.
26Pea ʻe hiki hake ʻe Sihova ʻoe ngaahi kautau ʻae meʻa tautea ʻo hangē ko e fakaʻauha ʻa Mitiane ʻi he maka ko Olepi: pea tatau mo ʻene tokotoko naʻe ai ki he tahi, ʻe pehē ʻa ʻene hiki hake ia ʻo hangē ko ia naʻe fai ki ʻIsipite.
26Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.
27Pea ʻe hoko pehē, ʻi he ʻaho ko ia, ʻe toʻo ʻene kavenga mei ho uma, mo ʻene haʻamonga mei ho kia, pea ʻe maumauʻi ʻae haʻamonga mei homou uma.”
27И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.
28Kuo haʻu ia ki ʻAiata, kuo ʻalu atu ia ki Mikiloni; kuo ne tānaki ʻene ngaahi saliote ʻi Mikimasi:
28Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.
29Kuo nau laka ʻi he potu fāsiʻi: kuo nau nofo ʻi Kepa; ʻoku manavahē ʻa Lama; pea kuo hola ʻa Kipea ʻo Saula.
29Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.
30ʻE ʻofefine ʻo Kalimi, hiki hake ho leʻo: fai ke ongo atu ia ki Leisi, ʻE ʻAnatoti masiva.
30Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
31Kuo ʻave ʻa Matemena; ʻoku fakataha ʻakinautolu ʻe he kakai ʻe Kepime ke nau hola.
31Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.
32Te ne nofo pe ia ʻi he ʻaho ni ʻi Nope: te ne lulululu hono nima ki he moʻunga ʻoe ʻofefine ʻo Saione, ʻae moʻunga ʻo Selūsalema.
32Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.
33Vakai, ko e ʻEiki, ko Sihova ʻoe ngaahi kautau, te ne tuʻusi ʻae vaʻa ʻaki ʻae manavahē lahi: pea ko kinautolu ʻoku māʻolunga ʻe tā hifo, pea ko e fielahi ʻe fakavaivaiʻi.
33Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.
34Pea te ne tuʻusi ki lalo ʻae ngaahi potu ʻakau matolu ʻoe vao lahi ʻaki ʻae ukamea, pea ʻe tō ki lalo ʻa Lepanoni ʻi ha taha mālohi.
34И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.