尼希米記 9
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1這月二十四日， 以色列 人聚集禁食，身穿麻衣，頭蒙灰塵。
1Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.
2以色列 人就與一切外邦人離絕，站着承認自己的罪惡和列祖的罪孽。
2И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.
3那日的四分之一站在自己的地方念耶和華－他們上帝的律法書，又四分之一認罪，敬拜耶和華－他們的上帝。
3И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.
4耶書亞 、 巴尼 、 甲篾 、 示巴尼 、 布尼 、 示利比 、 巴尼 、 基拿尼 站在 利未 人的臺上，大聲哀求耶和華－他們的上帝。
4А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.
5利未 人 耶書亞 、 甲篾 、 巴尼 、 哈沙尼 、 示利比 、 荷第雅 、 示巴尼 、 毗他希雅 說：「你們要站起來稱頌耶和華－你們的上帝，永世無盡。耶和華啊，你榮耀之名是應當稱頌的！超乎一切稱頌和讚美。」
5И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века; и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.
6「你，惟獨你是耶和華！你造了天和天上的天，並天上的萬象，地和地上的萬物，海和海中所有的；這一切都是你所保存的。天軍也都敬拜你。
6Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.
7你是耶和華上帝，曾揀選 亞伯蘭 ，領他出 迦勒底 的 吾珥 ，給他改名叫 亞伯拉罕 。
7Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;
8你見他在你面前心裏誠實，就與他立約，應許把 迦南 人、 赫 人、 亞摩利 人、 比利洗 人、 耶布斯 人、 革迦撒 人之地賜給他的後裔，且應驗了你的話，因為你是公義的。
8и нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.
9「你曾看見我們列祖在 埃及 所受的困苦，垂聽他們在 紅海 邊的哀求，
9Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;
10就施行神蹟奇事在法老和他一切臣僕，並他國中的眾民身上。你也得了名聲，正如今日一樣，因為你知道他們向我們列祖行事狂傲。
10и учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.
11你又在我們列祖面前把海分開，使他們在海中行走乾地，將追趕他們的人拋在深海，如石頭拋在大水中；
11И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.
12並且白晝用雲柱引導他們，黑夜用火柱照亮他們當行的路。
12И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.
13你也降臨在 西奈山 ，從天上與他們說話，賜給他們正直的典章、真實的律法、美好的條例與誡命，
13И сишао си на гору синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.
14又使他們知道你的安息聖日，並藉你僕人 摩西 傳給他們誡命、條例、律法。
14И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.
15從天上賜下糧食充他們的飢，從磐石使水流出解他們的渴，又吩咐他們進去得你起誓應許賜給他們的地。
15И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.
16「但我們的列祖行事狂傲，硬着頸項不聽從你的誡命；
16Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.
17不肯順從，也不記念你在他們中間所行的奇事，竟硬着頸項，居心背逆，自立首領，要回他們為奴之地。但你是樂意饒恕人，有恩典，有憐憫，不輕易發怒，有豐盛慈愛的上帝，並不丟棄他們。
17Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.
18他們雖然鑄了一隻牛犢，彼此說『這是領你出 埃及 的神』，因而大大惹動你的怒氣；
18И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,
19你還是大施憐憫，在曠野不丟棄他們。白晝，雲柱不離開他們，仍引導他們行路；黑夜，火柱也不離開他們，仍照亮他們當行的路。
19ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.
20你也賜下你良善的靈教訓他們；未嘗不賜嗎哪使他們糊口，並賜水解他們的渴。
20И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.
21在曠野四十年，你養育他們，他們就一無所缺：衣服沒有穿破，腳也沒有腫。
21И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.
22並且你將列國之地照分賜給他們，他們就得了 西宏 之地、 希實本 王之地，和 巴珊 王 噩 之地。
22И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевима, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;
23你也使他們的子孫多如天上的星，帶他們到你所應許他們列祖進入得為業之地。
23и умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.
24這樣，他們進去得了那地，你在他們面前制伏那地的居民，就是 迦南 人；將 迦南 人和其君王，並那地的居民，都交在他們手裏，讓他們任意而待。
24И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.
25他們得了堅固的城邑、肥美的地土、充滿各樣美物的房屋、鑿成的水井、葡萄園、橄欖園，並許多果木樹。他們就吃而得飽，身體肥胖，因你的大恩，心中快樂。
25И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.
26「然而，他們不順從，竟背叛你，將你的律法丟在背後，殺害那勸他們歸向你的眾先知，大大惹動你的怒氣。
26Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.
27所以你將他們交在敵人的手中，磨難他們。他們遭難的時候哀求你，你就從天上垂聽，照你的大憐憫賜給他們拯救者，救他們脫離敵人的手。
27Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.
28但他們得平安之後，又在你面前行惡，所以你丟棄他們在仇敵的手中，使仇敵轄制他們。然而他們轉回哀求你，你仍從天上垂聽，屢次照你的憐憫拯救他們，
28Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.
29又警戒他們，要使他們歸服你的律法。他們卻行事狂傲，不聽從你的誡命，干犯你的典章（人若遵行就必因此活着），扭轉肩頭，硬着頸項，不肯聽從。
29И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.
30但你多年寬容他們，又用你的靈藉眾先知勸戒他們，他們仍不聽從，所以你將他們交在列國之民的手中。
30И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.
31然而你大發憐憫，不全然滅絕他們，也不丟棄他們；因為你是有恩典、有憐憫的上帝。
31Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.
32「我們的上帝啊，你是至大、至能、至可畏、守約施慈愛的上帝。我們的君王、首領、祭司、先知、列祖，和你的眾民，從 亞述 列王的時候直到今日所遭遇的苦難，現在求你不要以為小。
32Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.
33在一切臨到我們的事上，你卻是公義的；因你所行的是誠實，我們所做的是邪惡。
33Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.
34我們的君王、首領、祭司、列祖都不遵守你的律法，不聽從你的誡命和你警戒他們的話。
34И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.
35他們在本國裏沾你大恩的時候，在你所賜給他們這廣大肥美之地上不事奉你，也不轉離他們的惡行。
35Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.
36我們現今作了奴僕；至於你所賜給我們列祖享受其上的土產，並美物之地，看哪，我們在這地上作了奴僕！
36Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.
37這地許多出產歸了列王，就是你因我們的罪所派轄制我們的。他們任意轄制我們的身體和牲畜，我們遭了大難。」
37И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.
38因這一切的事，我們立確實的約，寫在冊上。我們的首領、 利未 人，和祭司都簽了名。
38А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.