尼希米記 5
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1百姓和他們的妻大大呼號，埋怨他們的弟兄 猶大 人。
1И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.
2有的說：「我們和兒女人口眾多，要去得糧食度命」；
2Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.
3有的說：「我們典了田地、葡萄園、房屋，要得糧食充飢」；
3Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.
4有的說：「我們已經指着田地、葡萄園，借了錢給王納稅。
4Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.
5我們的身體與我們弟兄的身體一樣；我們的兒女與他們的兒女一般。現在我們將要使兒女作人的僕婢，我們的女兒已有為婢的；我們並無力拯救，因為我們的田地、葡萄園已經歸了別人。」
5А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.
6我聽見他們呼號說這些話，便甚發怒。
6Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.
7我心裏籌劃，就斥責貴冑和官長說：「你們各人向弟兄取利！」於是我招聚大會攻擊他們。
7И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.
8我對他們說：「我們盡力贖回我們弟兄，就是賣與外邦的 猶大 人；你們還要賣弟兄，使我們贖回來嗎？」他們就靜默不語，無話可答。
8И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.
9我又說：「你們所行的不善！你們行事不當敬畏我們的上帝嗎？不然，難免我們的仇敵外邦人毀謗我們。
9И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?
10我和我的弟兄與僕人也將銀錢糧食借給百姓；我們大家都當免去利息。
10И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.
11如今我勸你們將他們的田地、葡萄園、橄欖園、房屋，並向他們所取的銀錢、糧食、新酒，和油，百分之一的利息都歸還他們。」
11Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.
12眾人說：「我們必歸還，不再向他們索要，必照你的話行。」我就召了祭司來，叫眾人起誓，必照着所應許的而行。
12А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.
13我也抖着胸前的衣襟，說：「凡不成就這應許的，願上帝照樣抖他離開家產和他勞碌得來的，直到抖空了。」會眾都說：「阿們！」又讚美耶和華。百姓就照着所應許的去行。
13И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.
14自從我奉派作 猶大 地的省長，就是從 亞達薛西 王二十年直到三十二年，共十二年之久，我與我弟兄都沒有吃省長的俸祿。
14И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.
15在我以前的省長加重百姓的擔子， 每日 索要糧食和酒，並銀子四十舍客勒，就是他們的僕人也轄制百姓；但我因敬畏上帝不這樣行。
15А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.
16並且我恆心修造城牆，並沒有置買田地；我的僕人也都聚集在那裏做工。
16Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.
17除了從四圍外邦中來的 猶大 人以外，有 猶大 平民和官長一百五十人在我席上吃飯。
17И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.
18每日預備一隻公牛，六隻肥羊，又預備些飛禽；每十日一次，多預備各樣的酒。雖然如此，我並不要省長的俸祿，因為百姓服役甚重。
18И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.
19我的上帝啊，求你記念我為這百姓所行的一切事，施恩與我。
19Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.