Неемия 5
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дин партя оаменилор дин попор ши дин партя невестелор лор с-ау ридикат марь плынӂерь ымпотрива фрацилор лор иудей.
1И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.
2Уний зичяу: „Ной, фиий ноштри ши фетеле ноастре сунтем мулць; сэ ни се дя грыу ка сэ мынкэм ши сэ трэим.”
2Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.
3Алций зичяу: „Пунем зэлог огоареле, вииле ши каселе ноастре, ка сэ авем грыу ын тимпул фоаметей.”
3Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.
4Алций зичяу: „Ам ымпрумутат арӂинт пунынд зэлог огоареле ши вииле ноастре пентру бирул ымпэратулуй.
4Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.
5Ши тотушь карня ноастрэ есте ка ши карня фрацилор ноштри, копиий ноштри сунт ка ши копиий лор; ши ятэ, супунем ла робие пе фиий ноштри ши пе фетеле ноастре ши мулте дин фетеле ноастре ау ши фост супусе ла робие; сунтем фэрэ путере, кэч огоареле ши вииле ноастре сунт але алтора.”
5А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.
6М-ам супэрат фоарте таре кынд ле-ам аузит плынӂериле ши кувинтеле ачестя.
6Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.
7Ам хотэрыт сэ мустру пе чей марь ши пе дрегэторь ши ле-ам зис: „Че, вой ымпрумутаць ку камэтэ фрацилор воштри?” Ши ам стрынс ын журул меу о маре мулциме
7И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.
8ши ле-ам зис: „Ной ам рэскумпэрат, дупэ путеря ноастрэ, пе фраций ноштри иудей вындуць нямурилор, ши вой сэ виндець пе фраций воштри? Ши ынкэ ноуэ сэ не фие вындуць?” Ей ау тэкут, неавынд че сэ рэспундэ.
8И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.
9Апой ам зис: „Че фачець вой ну есте бине. Н-ар требуи сэ умблаць ын фрика Думнезеулуй ностру, ка сэ ну фиць де окара нямурилор врэжмаше ноуэ?
9И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?
10Ши еу, ши фраций мей, ши служиторий мей ле-ам ымпрумутат арӂинт ши грыу. Сэ ле лэсэм дар датория ачаста!
10И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.
11Даци-ле ынапой астэзь огоареле, вииле, мэслиний ши каселе ши а сута парте дин арӂинтул, дин грыул, дин мустул ши дин унтделемнул пе каре л-аць черут де ла ей ка добындэ.”
11Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.
12Ей ау рэспунс: „Ле вом да ынапой ши ну ле вом чере нимик, вом фаче кум ай зис.” Атунч ам кемат пе преоць, ынаинтя кэрора й-ам пус сэ журе кэ ышь вор цине кувынтул.
12А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.
13Ши мь-ам скутурат мантауа зикынд: „Аша сэ скутуре Думнезеу афарэ дин Каса Луй ши де авериле луй пе орьче ом каре ну-шь ва цине кувынтул ши аша сэ фие скутурат омул ачела ши лэсат ку мыниле гоале!” Тоатэ адунаря а зис: „Амин.” Ши ау лэудат пе Домнул. Ши попорул с-а цинут де кувынт.
13И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.
14Дин зиуа кынд м-а пус ымпэратул дрегэтор песте ей ын цара луй Иуда, де ла ал доуэзечеля ан пынэ ла ал трейзечь ши дойля ан ал ымпэратулуй Артаксерксе, тимп де дойспрезече ань, нич еу, нич фраций мей н-ам трэит дин венитуриле кувените дрегэторулуй.
14И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.
15Ынаинте де мине, чей динтый дрегэторь ымповэрау попорул ши луау де ла ел пыне ши вин, афарэ де чей патрузечь де сикли де арӂинт; кяр ши служиторий лор апэсау попорул. Еу н-ам фэкут аша дин фрикэ де Думнезеу.
15А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.
16Ба май мулт, ам лукрат ла дреӂеря зидулуй ачестуя, н-ам кумпэрат ничун огор ши тоць служиторий мей ерау ла лукру.
16Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.
17Авям ла масэ о сутэ чинчзечь де оамень, иудей ши дрегэторь, афарэ де чей че веняу ла ной дин нямуриле де примпрежур.
17И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.
18Ми се прегэтяу ын фиекаре зи ун боу, шасе бербечь алешь ши пэсэрь ши, ла фиекаре зече зиле, се прегэтя дин белшуг тот винул каре ера де требуинцэ. Ку тоате ачестя, н-ам черут венитуриле кувените дрегэторулуй, пентру кэ лукрэриле апэсау греу асупра попорулуй ачестуя.
18И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.
19Аду-Ць аминте де мине спре бине, Думнезеуле, пентру тот че ам фэкут пентру попорул ачеста!
19Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.