Неемия 13
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын время ачея, с-а читит ын фаца попорулуй ын картя луй Мойсе ши с-а гэсит скрис кэ амонитул ши моабитул ну требуяу сэ интре ничодатэ ын адунаря луй Думнезеу,
1У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века;
2пентру кэ ну венисерэ ынаинтя копиилор луй Исраел ку пыне ши апэ ши пентру кэ токмисерэ ымпотрива лор ку прец де арӂинт пе Балаам ка сэ-й блестеме. Дар Думнезеул ностру а префэкут блестемул ын бинекувынтаре.
2јер не сретоше синове Израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.
3Кынд ау аузит Леӂя, ау деосебит дин Исраел пе тоць стрэиний.
3А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.
4Ынаинте де ачаста, преотул Елиашиб, каре ера пус песте кэмэриле Касей Думнезеулуй ностру ши рудэ ку Тобия,
4А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом,
5прегэтисе пентру ел о кэмарэ маре, унде пуняу май ынаинте даруриле де мынкаре, тэмыя, унелтеле, зечуяла дин грыу, дин муст ши дин унтделемн, пэрциле рындуите пентру левиць, кынтэрець ши ушиерь ши даруриле ридикате пентру преоць.
5и начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике.
6Еу ну ерам ла Иерусалим кынд с-ау петрекут тоате ачестя, кэч мэ ынторсесем ла ымпэрат ын ал трейзечь ши дойля ан ал луй Артаксерксе, ымпэратул Бабилонулуй. Ла сфыршитул анулуй ам кэпэтат де ла ымпэрат ынвоире
6А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара.
7сэ мэ ынторк ла Иерусалим ши ам вэзут рэул пе каре-л фэкусе Елиашиб, прегэтинд о кэмарэ пентру Тобия ын курциле Касей луй Думнезеу.
7И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег.
8Мь-а пэрут фоарте рэу ши ам арункат афарэ дин кэмарэ тоате лукруриле луй Тобия.
8И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети.
9Апой, ам порунчит сэ се курэцяскэ одэиле ши ам пус ярэшь ын еле унелтеле Касей луй Думнезеу, даруриле де мынкаре ши тэмыя.
9И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад.
10Ам аузит, де асеменя, кэ пэрциле левицилор ну ли се дэдусерэ ши кэ левиций ши кынтэреций ынсэрчинаць ку служба фуӂисерэ фиекаре ын цинутул луй.
10Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао.
11Ам мустрат пе дрегэторь ши ам зис: „Пентру че а фост пэрэситэ Каса луй Думнезеу?” Ши ам стрынс пе левиць ши пе кынтэрець ши й-ам пус ярэшь ын служба лор.
11И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место.
12Атунч, тот Иуда а адус ын кэмэрь зечуяла дин грыу, дин муст ши дин унтделемн.
12И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.
13Ам дат кэмэриле ын грижа преотулуй Шелемия, кэртурарулуй Цадок ши луй Педая, унул дин левиць, ши ле-ам адэугат ши пе Ханан, фиул луй Закур, фиул луй Матания, кэч ле мерӂя нумеле кэ сунт крединчошь. Ей ау фост ынсэрчинаць сэ факэ ымпэрцириле кувените фрацилор лор.
13И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој.
14Аду-Ць аминте де мине, Думнезеуле, пентру ачесте лукрурь ши ну уйта фаптеле меле евлавиоасе, фэкуте пентру Каса Думнезеулуй меу ши пентру лукруриле каре требуе пэзите ын еа!
14Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој.
15Пе время ачея, ам вэзут ын Иуда ниште оамень кэлкынд ла тяск ын зиуа Сабатулуй, адукынд снопь, ынкэркынд мэгарий ку вин, стругурь ши смокине ши ку тот фелул де лукрурь ши адукынду-ле ла Иерусалим ын зиуа Сабатулуй. Ши й-ам мустрат кяр ын зиуа кынд ышь виндяу мэрфуриле.
15У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.
16Май ерау ши ниште тириень ашезаць ын Иерусалим, каре адучяу пеште ши тот фелул де мэрфурь ши ле виндяу фиилор луй Иуда ын зиуа Сабатулуй ши ын Иерусалим.
16И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму.
17Ам мустрат пе май-марий луй Иуда ши ле-ам зис: „Че ынсямнэ ачастэ фаптэ ря пе каре о фачець пынгэринд зиуа Сабатулуй?
17Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу?
18Оаре н-ау лукрат аша пэринций воштри ши ну дин причина ачаста а тримис Думнезеул ностру тоате ачесте ненорочирь песте ной ши песте четатя ачаста? Ши вой адучець дин ноу мыния Луй ымпотрива луй Исраел, пынгэринд Сабатул!”
18Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу.
19Апой ам порунчит сэ се ынкидэ порциле Иерусалимулуй ынаинте де Сабат, де ындатэ че ле ва ажунӂе умбра, ши сэ ну се дескидэ декыт дупэ Сабат. Ши ам пус кыцьва дин служиторий мей ла порць, сэ опряскэ интраря сарчинилор де мэрфурь ын зиуа Сабатулуй.
19И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.
20Ши аша негусторий ши вынзэторий де тот фелул де лукрурь ау петрекут ноаптя о датэ ши де доуэ орь афарэ дин Иерусалим.
20И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.
21Й-ам мустрат ши ле-ам зис: „Пентру че стаць ноаптя ынаинтя зидулуй? Дакэ вець май фаче ынкэ о датэ лукрул ачеста, вой пуне мына пе вой.” Дин клипа ачея, н-ау май венит ын тимпул Сабатулуй.
21И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.
22Ам порунчит ши левицилор сэ се курэцяскэ ши сэ винэ сэ пэзяскэ порциле, ка сэ сфинцяскэ зиуа Сабатулуй. Аду-Ць аминте де мине, Думнезеуле, ши пентру ачесте лукрурь ши окротеште-мэ дупэ маря Та ындураре!
22А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.
23Тот пе время ачея, ам вэзут пе ниште иудей каре ышь луасерэ невесте асдодиене, амоните ши моабите.
23Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.
24Жумэтате дин фиий лор ворбяу лимба асдодианэ ши ну штияу сэ ворбяскэ лимба евреяскэ; ну куноштяу декыт лимба кутэруй сау кутэруй попор.
24И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа.
25Й-ам мустрат ши й-ам блестемат; ам ловит пе уний дин ей, ле-ам смулс пэрул ши й-ам пус сэ журе ын Нумеле луй Думнезеу зикынд: „Сэ ну вэ даць фетеле дупэ фиий лор ши сэ ну луаць фетеле лор де невесте нич пентру фиий воштри, нич пентру вой.
25Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе.
26Оаре ну ын ачаста а пэкэтуит Соломон, ымпэратул луй Исраел? Ну ера алт ымпэрат ка ел ын мулцимя попоарелор; ел ера юбит де Думнезеул луй ши Думнезеу ыл пусесе ымпэрат песте тот Исраелул. Тотушь фемеиле стрэине л-ау тырыт ши пе ел ын пэкат.
26Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке.
27Ши акум требуе сэ аузим деспре вой кэ сэвыршиць о нелеӂюире атыт де маре ши кэ пэкэтуиць ымпотрива Думнезеулуй ностру луынд невесте стрэине?”
27А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке?
28Унул дин фиий луй Иоиада, фиул марелуй преот Елиашиб, ера ӂинереле луй Санбалат, Хоронитул. Л-ам изгонит де ла мине.
28И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе.
29Аду-Ць аминте де ей, Думнезеуле, кэч ау спуркат преоция ши легэмынтул ынкеят де преоць ши левиць.
29Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски.
30Й-ам курэцит де орьче стрэин ши ам пус рындуялэ ын тот че требуяу сэ пэзяскэ преоций ши левиций, фиекаре ын служба луй,
30И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов,
31ын че привя атыт дарул лемнелор ла времурь хотэрыте, кыт ши челе динтый роаде. Аду-Ць аминте де мине спре бине, Думнезеуле!
31и да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.