尼希米記 4
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1參巴拉 聽見我們修造城牆就發怒，大大惱恨，嗤笑 猶大 人，
1А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,
2對他弟兄和 撒馬利亞 的軍兵說：「這些軟弱的 猶大 人做甚麼呢？要保護自己嗎？要獻祭嗎？要一日成功嗎？要從土堆裏拿出火燒的石頭再立牆嗎？」
2и говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?
3亞捫 人 多比雅 站在旁邊，說：「他們所修造的石牆，就是狐狸上去也必跐倒。」
3А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.
4我們的上帝啊，求你垂聽，因為我們被藐視。求你使他們的毀謗歸於他們的頭上，使他們在擄到之地作為掠物。
4Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.
5不要遮掩他們的罪孽，不要使他們的罪惡從你面前塗抹，因為他們在修造的人眼前惹動你的怒氣。
5И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају.
6這樣，我們修造城牆，城牆就都連絡，高至一半，因為百姓專心做工。
6И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.
7參巴拉 、 多比雅 、 阿拉伯 人、 亞捫 人、 亞實突 人聽見修造 耶路撒冷 城牆，着手進行堵塞破裂的地方，就甚發怒。
7А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло;
8大家同謀要來攻擊 耶路撒冷 ，使城內擾亂。
8и сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.
9然而，我們禱告我們的上帝，又因他們的緣故，就派人看守，晝夜防備。
9А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог.
10猶大 人說：「灰土尚多，扛抬的人力氣已經衰敗，所以我們不能建造城牆。」
10А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.
11我們的敵人且說：「趁他們不知不見，我們進入他們中間，殺他們，使工作止住。」
11А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.
12那靠近敵人居住的 猶大 人十次從各處來見我們，說：「你們必要回到我們那裏。」
12Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама.
13所以我使百姓各按宗族拿刀、拿槍、拿弓站在城牆後邊低窪的空處。
13Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.
14我察看了，就起來對貴冑、官長，和其餘的人說：「不要怕他們！當記念主是大而可畏的。你們要為弟兄、兒女、妻子、家產爭戰。」
14И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.
15仇敵聽見我們知道他們的心意，見上帝也破壞他們的計謀， 就不來了 。我們都回到城牆那裏，各做各的工。
15А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.
16從那日起，我的僕人一半做工，一半拿槍、拿盾牌、拿弓、穿鎧甲，官長都站在 猶大 眾人的後邊。
16И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног.
17修造城牆的，扛抬材料的，都一手做工一手拿兵器。
17И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље.
18修造的人都腰間佩刀修造，吹角的人在我旁邊。
18А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.
19我對貴冑、官長，和其餘的人說：「這工程浩大，我們在城牆上相離甚遠；
19Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог.
20你們聽見角聲在哪裏，就聚集到我們那裏去。我們的上帝必為我們爭戰。」
20Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.
21於是，我們做工，一半拿兵器，從天亮直到星宿出現的時候。
21Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу.
22那時，我又對百姓說：「各人和他的僕人當在 耶路撒冷 住宿，好在夜間保守我們，白晝做工。」
22У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили.
23這樣，我和弟兄僕人，並跟從我的護兵都不脫衣服，出去打水也帶兵器。
23А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.