尼希米记 4
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1参巴拉 听见我们修造城墙就发怒，大大恼恨，嗤笑 犹大 人，
1А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,
2对他弟兄和 撒马利亚 的军兵说：「这些软弱的 犹大 人做什么呢？要保护自己吗？要献祭吗？要一日成功吗？要从土堆里拿出火烧的石头再立墙吗？」
2и говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?
3亚扪 人 多比雅 站在旁边，说：「他们所修造的石墙，就是狐狸上去也必跐倒。」
3А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.
4我们的 神啊，求你垂听，因为我们被藐视。求你使他们的毁谤归于他们的头上，使他们在掳到之地作为掠物。
4Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.
5不要遮掩他们的罪孽，不要使他们的罪恶从你面前涂抹，因为他们在修造的人眼前惹动你的怒气。
5И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају.
6这样，我们修造城墙，城墙就都连络，高至一半，因为百姓专心做工。
6И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.
7参巴拉 、 多比雅 、 阿拉伯 人、 亚扪 人、 亚实突 人听见修造 耶路撒冷 城墙，着手进行堵塞破裂的地方，就甚发怒。
7А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло;
8大家同谋要来攻击 耶路撒冷 ，使城内扰乱。
8и сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.
9然而，我们祷告我们的 神，又因他们的缘故，就派人看守，昼夜防备。
9А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог.
10犹大 人说：「灰土尚多，扛抬的人力气已经衰败，所以我们不能建造城墙。」
10А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.
11我们的敌人且说：「趁他们不知不见，我们进入他们中间，杀他们，使工作止住。」
11А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.
12那靠近敌人居住的 犹大 人十次从各处来见我们，说：「你们必要回到我们那里。」
12Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама.
13所以我使百姓各按宗族拿刀、拿枪、拿弓站在城墙后边低洼的空处。
13Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.
14我察看了，就起来对贵胄、官长，和其余的人说：「不要怕他们！当记念主是大而可畏的。你们要为弟兄、儿女、妻子、家产争战。」
14И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.
15仇敌听见我们知道他们的心意，见 神也破坏他们的计谋， 就不来了 。我们都回到城墙那里，各做各的工。
15А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.
16从那日起，我的仆人一半做工，一半拿枪、拿盾牌、拿弓、穿铠甲，官长都站在 犹大 众人的后边。
16И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног.
17修造城墙的，扛抬材料的，都一手做工一手拿兵器。
17И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље.
18修造的人都腰间佩刀修造，吹角的人在我旁边。
18А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.
19我对贵胄、官长，和其余的人说：「这工程浩大，我们在城墙上相离甚远；
19Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог.
20你们听见角声在哪里，就聚集到我们那里去。我们的 神必为我们争战。」
20Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.
21于是，我们做工，一半拿兵器，从天亮直到星宿出现的时候。
21Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу.
22那时，我又对百姓说：「各人和他的仆人当在 耶路撒冷 住宿，好在夜间保守我们，白昼做工。」
22У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили.
23这样，我和弟兄仆人，并跟从我的护兵都不脱衣服，出去打水也带兵器。
23А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.