尼希米记 2
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1亚达薛西 王二十年尼散月，在王面前摆酒，我拿起酒来奉给王。我素来在王面前没有愁容。
1А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим.
2王对我说：「你既没有病，为什么面带愁容呢？这不是别的，必是你心中愁烦。」于是我甚惧怕。
2И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.
3我对王说：「愿王万岁！我列祖坟墓所在的那城荒凉，城门被火焚烧，我岂能面无愁容吗？」
3И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена?
4王问我说：「你要求什么？」于是我 默 祷天上的 神。
4А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском,
5我对王说：「仆人若在王眼前蒙恩，王若喜欢，求王差遣我往 犹大 ，到我列祖坟墓所在的那城去，我好重新建造。」
5и рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим.
6那时王后坐在王的旁边。王问我说：「你去要多少日子？几时回来？」我就定了日期。于是王喜欢差遣我去。
6А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време.
7我又对王说：「王若喜欢，求王赐我诏书，通知大 河西 的省长准我经过，直到 犹大 ；
7Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју,
8又赐诏书，通知管理王园林的 亚萨 ，使他给我木料，做属殿营楼之门的横梁和城墙，与我自己房屋使用的。」王就允准我，因我 神施恩的手帮助我。
8и књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном.
9王派了军长和马兵护送我。我到了 河西 的省长那里，将王的诏书交给他们。
9И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.
10和伦 人 参巴拉 ，并为奴的 亚扪 人 多比雅 ，听见有人来为 以色列 人求好处，就甚恼怒。
10А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим.
11我到了 耶路撒冷 ，在那里住了三日。
11Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана.
12我夜间起来，有几个人也一同起来；但 神使我心里要为 耶路撒冷 做什么事，我并没有告诉人。除了我骑的牲口以外，也没有别的牲口在我那里。
12Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах.
13当夜我出了 谷门 ，往 野狗井 去，到了 粪厂门 ，察看 耶路撒冷 的城墙，见城墙拆毁，城门被火焚烧。
13И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена.
14我又往前，到了 泉门 和 王池 ，但所骑的牲口没有地方过去。
14Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе.
15于是夜间沿溪而上，察看城墙，又转身进入 谷门 ，就回来了。
15Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.
16我往哪里去，我做什么事，官长都不知道。我还没有告诉 犹大 平民、祭司、贵胄、官长，和其余做工的人。
16Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.
17以后，我对他们说：「我们所遭的难， 耶路撒冷 怎样荒凉，城门被火焚烧，你们都看见了。来吧，我们重建 耶路撒冷 的城墙，免得再受凌辱！」
17Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг.
18我告诉他们我 神施恩的手怎样帮助我，并王对我所说的话。他们就说：「我们起来建造吧！」于是他们奋勇做这善工。
18И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро.
19但 和伦 人 参巴拉 ，并为奴的 亚扪 人 多比雅 和 阿拉伯 人 基善 听见就嗤笑我们，藐视我们，说：「你们做什么呢？要背叛王吗？」
19А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару?
20我回答他们说：「天上的 神必使我们亨通。我们作他仆人的，要起来建造；你们却在 耶路撒冷 无分、无权、无纪念。」
20А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.